Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.
Iako nova vlada Hrvatske nastavlja oprobani tranzicijski put strukturnog prilagođavanja, mnogi liberalni tumači su u njoj pronašli predskazanje novog talasa “društvene fašizacije”. Ipak, radi se o “kulturnom ratu” za koji podlogu daju izjave novog ministra kulture koje svakako nisu nebitne i imaju svoje materijalne uzroke u nacionalističkoj i neoliberalnoj borbi novih elita protiv tekovina socijalizma.
Iako traje već mesecima, izborna kampanja je tek pre nekoliko dana i zvanično počela gostovanjem premijera Vučića u emisiji Upitnik na RTS-u. Zatim je i svojim potpisom predsednik Nikolić još zvaničnije raspisao vanredne parlamentarne izbore 2016. godine.
Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.
Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.
Rasprostranjeno tumačenje srpsko-albanskih odnosa na Kosovu se i dalje oslanja na konstrukte o viševekovnom etnički generisanom sukobu radi prevlasti nad teritorijom. Ipak, kada se uzmu u obzir ekonomsko-politička dešavanja poslednjih decenija dobija se slika prevashodno socijalno nastrojenog bunta stanovništva Kosova koji se ciklično ponavljao u periodima ekonomskih kriza.
Projektovanje sopstvenih nada i strahova na pokrete i borbe koji se dešavaju van lokalnog konteksta je česta pojava na levici. Iako se u tekstu razmatra primer, za naše prilike veoma razvijene, Nemačke leve scene, uz često tek minimalne korekcije ovakva analiza bi se mogla primeniti i na razumevanje lokalne levice.
Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.
Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.
Obeležavanje Petog oktobra je na svoju petnaestogodišnjicu svedeno na nivo marginalnog dešavanja. Jedna tribina, nekoliko okruglih stolova i jednako malo saopštenja i venaca bili su dovoljni za kratke i dosadne medijske priloge o značaju ovog datuma. Nad izbledelom slikom Petog oktobra malo ko tuguje, a to svakako nisu nekada zaraćene političke elite koje danas jednako služe interesima ekonomskih elita te zajedničkim snagama nastavljaju sa neoliberalnim reformama.
Kako repolitizovati koncept klase i kako danas misliti i praktikovati klasnu politiku? Između svakodnevne borbe za nadnice, stanovanje, penzije, socijalno osiguranje i pokušaja ponovne univerzalizacije same uloge (radničke) klase, novi društveni pokreti, novi i stari sindikati, te masa nevidljivih prekarnih radnika i radnica povučenih iz društvenog života, pokušava da artikuliše klasnu borbu u novim okolnostima.
U već decenijama prisutnim procesima privatizacije i sistemskog urušavanja radnih i socijalnih prava, postavlja se pitanje o mestu i ulozi sindikata u odbrani javnog sektora i pokušaju njegove demokratizacije. Da li i gde je moguće detektovati politički potencijal sindikalne snage u Srbiji uprkos uzdržanosti javnosti od aktivnog davanja podrške sindikalnim aktivnostima, ili pak konstantne skepse među samim sindikalnim članstvom.
Stabilni ekonomski rast Nemačke za cenu ima i sve veću socijalnu nejednakost stanovništva. Neoliberalno restrukturiranje dovelo je do rapidnog smanjenja stalno zaposlenih radnika, dok je broj prekarnih, privremeno zaposlenih naglo rastao. Uprkos novim zakonima koji otežavaju ostvarivanje prava radnika, talas štrajkova tokom ove godine je doveo u pitanje ekonomski model Nemačke.
Nakon pristanka vlade Aleksisa Ciprasa na sporazum sa kreditorima, te izglasavanja paketa zakonskih mera u parlamentu, protivljenja merama štednje i dalje su masovna. Ovaj veliki obrt u politici vođstva Sirize je doveo i do razvoja žive debate o mogućnostima alternativnog političkog i ekonomskog puta Grčke. Osim razmatranja mogućnosti i posledica izlaska Grčke iz evrozone, važno za ove diskusije je i pitanje budućnosti grčke levice i njenog neminovnog prestrojavanja usled poslednjih dešavanja.
Zakonski rok za privatizaciju medija u javnom vlasništvu ističe prvog jula ove godine. Sudeći prema toku ovog procesa ni samim medijskim radnicima i radnicima nije pruženo dovoljno informacija o tome koji mediji će zaista biti prodati i da li će se ispoštovati postavljeni rokovi. Dosadašnji rezultati privatizacije medija u Srbiji i regionu, aktuelni ciklus privatizacije, zatim pitanja radnog i socijalnog položaja novinara i novinarki, pozicija frilensera u ovom sektoru kao i mogućnosti alternativne produkcije i organizovanja radnika u medijima bili su tema panel diskusije organizovane u februaru 2015. u okviru projekta „Mašina: proizvodnja društvene kritike“.
Socijalni pokreti i organizacije u Španiji koji se bore protiv deložacija kreditno zaduženih stanovnika uspeli su poslednjih godina da angažuju veliki deo populacije ove zemlje. Uprkos uspesima u odbrani velikog broja ugroženih, aktivistički rad nije dovoljan za sistemske reforme. Skorašnji izbori u Španiji bi mogli pokazati da li postoje političke snage koje bi u saradnji sa novim društvenim pokretima donele te promene.
Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj izazivaju veliku pažnju javnosti, ne samo u Grčkoj već i u celoj Evropi. Ekonomske i političke elite ponovo vide “bauk koji kruži Evropom”, a za njih je taj bauk Siriza, koja bi prema predviđanjima mogla da formira prvu radikalno levu vladu u jednoj Evropskoj zemlji u poslednjih 30 godina. Iako strahuju od njene pobede, evropske elite već imaju pripremljen niz kontranapada kako bi sprečili takav scenario. Sa druge strane, levi pokreti iz čitave Evrope ulažu velike nade u potencijalni uspeh Sirize.
Aktuelni štrajk prosvetnih radnika još jedan je u nizu pokušaja sindikalne borbe protiv aktuelnih mera štednje koje Vlada Srbije sve agresivnije sprovodi. Ipak, ovaj štrajk nije samo reakcija na poslednje budžetske rezove koji su pogodili javni sektor, već je kulminacija višegodišnjeg urušavanja materijalnog položaja radnika i radnica u prosveti te kontinuiranog smanjivanja ulaganja države u obrazovni sistem. Pitanje koje se postavlja je da li se prosvetni radnici mogu samostalno izboriti za svoje zahteve imajući u vidu da mere štednje pogađaju celokupno društvo na svim nivoima.
U gotovo svim zemljama Evrope stanovništvo se suočava sa katastrofalnim posledicama mera štednje. Očigledno je da procesi privatizacije javnih resursa infrastrukture, rezovi plata i penzija i ukidanje socijalne pomoći ne vode ka izlazu iz krize već je samo produbljuju. Sledeći smernice EU ekonomske politike Vlada Srbije primenjuje iste mere stvarajući sve veći jaz među stanovništvom. Kakav bi trebao da bude odgovor levice na ovakvo stanje u Evropi?
Sve je veći broj žena koje preko agencija za zapošljavanje rade na najmanje plaćenim poslovima – čišćenju i održavanju tuđih domaćinstva. One su potplaćene za svoj rad, često rade na crno ili se njihovi ugovori ne poštuju, u vezi sa tim izostaju i socijalna davanja. Ipak, organizovanje ovih žena za borbu za bolje radne i materijalne uslove je, iako teško, moguće. O tome nam govori primer iz Grčke gde žene vode borbu za svoja prava od porodice do sindikata i parlamenta.
U organizaciji udruženja Ravnopravnost proteklog vikenda u Zrenjaninu je organizovan još jedan u nizu susreta Levog samita Srbije. Pored sastanka organizacija koje čine Levi samit Srbije u velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina organizovana je i konferencija “Socijalne borbe i Levica – Razmena iskustava iz regiona”. Osnovna namera konferencije je bila da okupljenoj publici pruži uvid u razvoj levice u regionu kao i političke i ekonomske izazove koji stoje pred njom.
Redžep Tajip Erdogan osvojio je mandat za predsednika Turske. Ipak, nova leva partija može biti glavna vest sa ovih izbora.
