Predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu bi mogao da se nađe uskoro pred poslanicima Narodne skupštine gde ga je Vlada uputila nakon što je za ovaj predlog dobila i zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta.
Ipak, Dr Mila Petrović docent sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union sumnja da ovaj propis može doprineti položaju radnika u Srbiji.
„Upitno je koliko je realno očekivati da dodatne obaveze, koje su ovim Predlogom utvrđene, uopšte budu sprovedene u praksi, imajući u vidu da one podrazumevaju i nezanemarljive troškove za poslodavce, te i da neki poslodavci možda neće imati ni finansijske mogućnosti za to“, kaže Petrović za Mašinu.
Ona podseća i da su inspektori rada koji su specijalizovani u ovoj oblasti i inače deficitarni i ne čini se verovatnim da će se to promeniti u dogledno vreme. „Zato se i postavlja pitanje ko će njihovu primenu uopšte i da proverava“, dodaje Petrović.
Naša sagovornica se slaže sa ocenama sindikata da Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ima određenih poboljšanja u odnosu na važeći Zakon.
„Recimo uvođenje instituta savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu umesto lica za bezbednost i zdravlje na radu i propisivanje strožih uslova za obavljanje takvih poslova. Isto važi i za obavezu poslodavca da ima položen stručni ispit ukoliko može da se poslovima bezbednosti i zdravlja na radu bavi samostalno“, rekla je Petrović.
Kao pozitivno profesorka radnog prava vidi i proširenje primene Zakona na samozaposlena lica, dok joj je upitno „zašto isto nije učinjeno i u pogledu platformskih radnika koji rade po zahtevu (Glovo, Wolt itd.)“.
Petrović smatra i da nije primereno što zakonodavac želi da nanovo definiše rad od kuće i rad na daljinu, budući da to jeste a i treba da bude materija Zakona o radu, kao i da je apsolutno upitno koliko je moguće da poslodavac i sprovede mere bezbednosti i zdravlja na radu u nečijem domu i u drugim prostorijama.
„Da li to znači da će poslodavac biti odgovoran ukoliko bi se, primera radi, zaposleni okliznuo na vlažne pločice u svom kupatilu“, pita se Petrović.
Na kraju, naša sagovornica ističe da je u Predlogu vešto izbegnuta i tematika uvođenja Registra profesionalnih bolesti, imajući u vidu da u važećim propisima postoje propusti zbog kojih je postojanje profesionalne bolesti praktično nemoguće utvrditi.
Kada će se predlog ovog zakona naći na dnevnom redu skupštinskog zasedanja trenutno nije poznato.
M.M.
