Ideja da su mladi ljudi borci protiv klimatskih promena, koji ujedno moraju da se bore protiv sebičnih starijih generacija uobičajena je u predstavljanju ekološlih pokreta, piše The Guardian.
Međutim, istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji opovrgava uverenje o generacijskom sukobu u vezi sa klimatskim promenama.
Ilustracije radi, The Guardian podseća da je uticajni magazin The Time 2019. godine imenovala ekološku aktivistkinju Gretu Tunberg za lice godine s obrazloženjem da je ona „predstavnica među-generacijske bitke“. To uverenje je popularizovala i zvezda generacije Z Bili Ajliš izjavljujući da se nada da će „odrasli početi da nas slušaju. Stari ljudi će da umru i ne zanima ih da li ćemo mi preživeti, a mi još ne želimo da umremo.“
Istraživanje „Kome je stalo do klimatskih promena: stavovi različitih generacija“, otkrila je da generacijska podela po pitanju klimatskih promena nije utemeljena u stvarnosti, te da gotovo nikakvih razlika nema u stavovima različitih generacijama o važnosti delovanja zarad zaštite životne sredine.
Različite generacije su podjednako spremne na velika odricanja zarad zaštite životne sredine, pokazuje istraživanje koje je sprovelo The Policy Institute King’s College London.
U Velikoj Britaniji, otprilike 7 od 10 ispitanih u svim generacijama koje istraživanje obuhvata kaže da su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i druga ekološka pitanja dovoljno veliki problemi da opravdavaju značajne promene u načinu života ljudi. Ovaj stav je – sa 78% saglasnosti – najviše zastupljen među pripadnicima bejbi bumera (između 57 i 75 godina starosti), najstarije ispitane generacije.
Postoje skoro identični nivoi saglasnosti među pripadnicima različitih starosnih grupa po pitanju spremnosti da značajno promene svoj način života kako bi smanjili uticaj klimatskih promena: praktično nema razlike između bejbi bumera sa 68% saglasnosti na jednom kraju starosnog spektra i generacije Z (mlađi od 24) na drugom sa 70% saglasnosti da su spremni na značajne promene u načinu života.
Razlike između pripadnika različitih generacija se pojavljuju kada je u pitanju prvenstvo ekonomije u odnosu na zaštitu životne sredine.
Starije generacije su sklonije od mlađih da prioritet daju ekonomskom rastu u odnosu na pitanja životne sredine. Međutim, njihov procenat je i dalje relativno nizak: 24% bejbi bumera smatra da je ekonomski rast značajniji od pitanja životne sredine, a 31% je neopredeljen.
Dve mlađe generacije, 66% generacije Z, i 57% milenijalaca (od 25 do 40 godina starosti) daju prednost rešavanju izazova zaštite životne sredine.
Nadalje, istraživanje pokazuje da su starije generacije te koje najviše veruju u to da promena njihovog ponašanja ima uticaja na rešavanje problema životne sredine, a mišljenje polovine Britanaca je upravo suprotna.
Mlađe generacije su pesimističnije od starijih po pitanju uticaja koji same mogu imati na borbu protiv klimatskih promena: 33% generacije Z i 32% milenijalaca u Velikoj Britaniji kažu da nema smisla da menjaju vlastito ponašanje jer to neće doprineti borbi protiv klimatskih promena.
Ono što iz istraživanja ne možemo saznati, je da li se radi o pesimizmu u širem smislu kada su u pitanju mlađe generacije ili o drugačijem razumevanju borbe protiv klimatskih promena. Naime, istraživanje ne pokazuje da li se milenijalci i generacija Z zalažu najpre za sistemske promene, i da li svoju borbu za životnu sredinu vide pre svega u takvom kontekstu, a ne u kontekstu promene individualnih potrošačkih i drugih navika i ponašanja.
Istraživanje je dostupno ovde.
A.J.
