Anastazija Govedarica Antanasijević

Dvorište osnovne škole u Beogradu; Foto: Mašina

„Zaštita dece na internetu ne može zavisiti od toga da li će neki sadržaj postati viralan“, smatra dr Žunić Cicvarić

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

naočare za sunce

Meta naočare: Nadzor kao modni dodatak

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

igralište na pumpi

„Surova realnost od koje ne možemo da pobegnemo“: Položaj radnika u Srbiji od Subotice do Niša

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Leoni

Masovno zatvaranje fabrika nema veze sa radnicima, ali će jedino oni trpeti posledice

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Protest za Zakon roditelj-negovatelj; Foto: Igor Čabarkapa.

„Mi tražimo samo jedno: da se naš život i život naše dece, konačno uzme za ozbiljno“: Majke o Nacrtu zakona roditelj-negovatelj

Nakon apela i protesta roditelja, Nacrt zakona roditelj-negovatelj usvojen je 30. marta 2026. godine. Roditelji smatraju da se on ima ozbiljne propuste i da ne rešava glavne probleme sa kojima su suočeni. Mašina razgovara sa dve mame o tome kako izgleda svakodnevni život roditelja-negovatelja, koji su njihovi zahtevi i šta Nacrt zakona propušta.

Nakon apela i protesta roditelja, Nacrt zakona roditelj-negovatelj usvojen je 30. marta 2026. godine. Roditelji smatraju da se on ima ozbiljne propuste i da ne rešava glavne probleme sa kojima su suočeni. Mašina razgovara sa dve mame o tome kako izgleda svakodnevni život roditelja-negovatelja, koji su njihovi zahtevi i šta Nacrt zakona propušta.

Protest "Znanje je moć"

Poslednja linija odbrane: U susret Danu studenata

Dan studenata koji se obeležava 4. aprila možda je najvažniji do sada. U trenutku kada je visoko obrazovanje pod nikad većim udarom i kada je ono poslednja linija odbrane, prisećamo borbe za autonomiju univerziteta koja je osvojena pre tačno 90 godina. Akademska zajednica danas se nalazi na braniku pobunjenog društva i ponovo govori: „No pasaran“.

Dan studenata koji se obeležava 4. aprila možda je najvažniji do sada. U trenutku kada je visoko obrazovanje pod nikad većim udarom i kada je ono poslednja linija odbrane, prisećamo borbe za autonomiju univerziteta koja je osvojena pre tačno 90 godina. Akademska zajednica danas se nalazi na braniku pobunjenog društva i ponovo govori: „No pasaran“.

Sneg i led na ulicama u Beogradu; Foto: Mašina.

Grad mora da spreči da deca završe na ulici, ne da pritiska one koji im pomažu

Povodom vesti da Svratište za decu, u nedostatku novca, više neće moći da radi vikendom, gradonačelnik Beograda je danas izrazio čuđenje što usluge Svratišta koriste deca koja u situaciji ekstremnog siromaštva žive ili „ne daj bože rade za nekoga na ulici“ i istakao da to nije po zakonu. Dok izvršitelji iseljavaju porodice iz jedinih domova, ili se oni ruše bagerima, preko milion građanki i građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a ionako niska socijalna pomoć se ukida najugroženijima – podsećamo se kako je itekako moguće da neka deca nemaju drugog izbora nego da rade ili žive na ulici.

Povodom vesti da Svratište za decu, u nedostatku novca, više neće moći da radi vikendom, gradonačelnik Beograda je danas izrazio čuđenje što usluge Svratišta koriste deca koja u situaciji ekstremnog siromaštva žive ili „ne daj bože rade za nekoga na ulici“ i istakao da to nije po zakonu. Dok izvršitelji iseljavaju porodice iz jedinih domova, ili se oni ruše bagerima, preko milion građanki i građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a ionako niska socijalna pomoć se ukida najugroženijima – podsećamo se kako je itekako moguće da neka deca nemaju drugog izbora nego da rade ili žive na ulici.

Skup podrške profesorima Pete beogradske gimnazije, 20. januar; Foto: Iva Tanacković

Nacionalni fakulteti, nacionalno obrazovanje i interesi: Samo su nastavničke plate parohijske

Na Dan Svetog Save, studenti i srednjoškolci u Beogradu protestuju i bojkotuju nastavu u znak solidarnosti sa profesorkom Kleut koja je dobila otkaz i kolegama iz Novog Sada koje je policija izbacila sa sopstvenog fakulteta, a predsednik Vlade Srbije Đuro Macut osuđuje „podele u akademskoj zajednici“ i ističe da je potrebno „obnoviti koncept nacionalnog obrazovanja“. Šta nacionalno obrazovanje u očima režima zapravo predstavlja?

Na Dan Svetog Save, studenti i srednjoškolci u Beogradu protestuju i bojkotuju nastavu u znak solidarnosti sa profesorkom Kleut koja je dobila otkaz i kolegama iz Novog Sada koje je policija izbacila sa sopstvenog fakulteta, a predsednik Vlade Srbije Đuro Macut osuđuje „podele u akademskoj zajednici“ i ističe da je potrebno „obnoviti koncept nacionalnog obrazovanja“. Šta nacionalno obrazovanje u očima režima zapravo predstavlja?

luna park

Australija zabranila društvene mreže za mlađe od 16 godina: Neočekivana mera koja se iznenada pojavljuje i ne rešava ništa

Australija je u sredu postala prva zemlja koja je zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina. U ovoj zemlji je sada zabranjeno da mlađi od 16 godina koriste glavne društvene mreže, uključujući TikTok, X, Facebook, Instagram, YouTube, Snapchat i Threads, Reddit, Kick i Twitch. Potez Australije izazvao je podeljene rekacije javnosti.

Australija je u sredu postala prva zemlja koja je zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina. U ovoj zemlji je sada zabranjeno da mlađi od 16 godina koriste glavne društvene mreže, uključujući TikTok, X, Facebook, Instagram, YouTube, Snapchat i Threads, Reddit, Kick i Twitch. Potez Australije izazvao je podeljene rekacije javnosti.

srped Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Stepenice do diplome: Položaj studenata sa invaliditetom u Srbiji

Danas je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovim povodom, postavljamo pitanje kakav je život i položaj studenata i studentkinja sa invaliditetom u Srbiji, u kojoj meri i zašto je visoko obrazovanje za njih teško dostupno i šta svi mladi ljudi treba da znaju o invaliditetu. Iako zakonski okvir obećava jednake uslove, stvarnost mnogih mladih ljudi govori drugačije. Razgovaramo sa osnivačicom inicijative Sposobne politike i studentkinjom Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Danas je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovim povodom, postavljamo pitanje kakav je život i položaj studenata i studentkinja sa invaliditetom u Srbiji, u kojoj meri i zašto je visoko obrazovanje za njih teško dostupno i šta svi mladi ljudi treba da znaju o invaliditetu. Iako zakonski okvir obećava jednake uslove, stvarnost mnogih mladih ljudi govori drugačije. Razgovaramo sa osnivačicom inicijative Sposobne politike i studentkinjom Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa: Skup naprednjaka još jedna u nizu loših imitacija

Bizarnosti kojima svedočimo ispred Narodne skupštine otkako Dijana Hrka štrajkuje glađu kulminirale su na sinoćnjem skupu Srpske napredne stranke (SNS). Nakon ponižavanja i ruganja majci čiji je sin poginuo ispod nadstrešnice, SNS je sinoć pokušao da se prikaže kao predvodnik borbe za pravdu i mir, pa čak se i drznuo da uputi molbu Hrki da prekine štrajk kako bi svi došli do istine i pravde.

Bizarnosti kojima svedočimo ispred Narodne skupštine otkako Dijana Hrka štrajkuje glađu kulminirale su na sinoćnjem skupu Srpske napredne stranke (SNS). Nakon ponižavanja i ruganja majci čiji je sin poginuo ispod nadstrešnice, SNS je sinoć pokušao da se prikaže kao predvodnik borbe za pravdu i mir, pa čak se i drznuo da uputi molbu Hrki da prekine štrajk kako bi svi došli do istine i pravde.

priroda

Daleko potrebna, daleko od dostupne: Psihološka pomoć u Srbiji na margini zdravstvenog sistema

Zašto u Srbiji na 100.000 stanovnika ima svega dva psihologa? Odgovor na to, kao i na pitanje zašto je u Srbiji psihološka pomoć nedovoljno dostupna nije jednostavan. Razlozi se nalaze u odnosu države i građana prema mentalnom zdravlju, a potom i obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Naposletku, moramo se zapitati i kakav je položaj psihologa i psihološkinja na tržištu rada i koliko njihov rad iziskuje vremena i novca. U potrazi za odgovorima, obratili smo se dvema psihološkinjama.

Zašto u Srbiji na 100.000 stanovnika ima svega dva psihologa? Odgovor na to, kao i na pitanje zašto je u Srbiji psihološka pomoć nedovoljno dostupna nije jednostavan. Razlozi se nalaze u odnosu države i građana prema mentalnom zdravlju, a potom i obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Naposletku, moramo se zapitati i kakav je položaj psihologa i psihološkinja na tržištu rada i koliko njihov rad iziskuje vremena i novca. U potrazi za odgovorima, obratili smo se dvema psihološkinjama.

protest u italiji

Studenti i radnici su ujedinili Italiju — i pobuna se nastavlja

Nakon najveće društvene mobilizacije u poslednjim decenijama, italijanski radnici i studenti se pripremaju da „zaustave sve“. Pokretu se pridružuju i lučki radnici iz Evrope i Afrike. Štrajk 22. septembra uzdrmao je zemlju i izbrisao granice između društvenih grupa i organizacija – sa jednim ciljem: prolazak Flotile Sumud i humanitarne pomoći do Gaze. Razgovarali smo sa troje studenata iz Italije o načinima organizovanja i budućnosti pokreta.

Nakon najveće društvene mobilizacije u poslednjim decenijama, italijanski radnici i studenti se pripremaju da „zaustave sve“. Pokretu se pridružuju i lučki radnici iz Evrope i Afrike. Štrajk 22. septembra uzdrmao je zemlju i izbrisao granice između društvenih grupa i organizacija – sa jednim ciljem: prolazak Flotile Sumud i humanitarne pomoći do Gaze. Razgovarali smo sa troje studenata iz Italije o načinima organizovanja i budućnosti pokreta.

radnice Jure

Radna prava LGBT+ osoba: Između zakona i prakse

Uprkos zakonima i Ustavu Republike Srbije koji štite sve građanke i građane od diskriminacije i garantuju im jednaka radna prava, pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice u Srbije nalaze se u znatno nepovoljnijem položaju. Već od samog razgovora za posao, pa sve do otkaza, osobe koje pripadaju LGBT+ zajednici suočavaju se sa psihičkim i fizičkim nasiljem, mobingom, predrasudama i strahom. Sagovornici Mašine govore o najčešćim oblicima diskriminacije, primerima iz prakse i merama koje radnice i radnici treba da preduzmu u slučaju da su im prava povređena.

Uprkos zakonima i Ustavu Republike Srbije koji štite sve građanke i građane od diskriminacije i garantuju im jednaka radna prava, pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice u Srbije nalaze se u znatno nepovoljnijem položaju. Već od samog razgovora za posao, pa sve do otkaza, osobe koje pripadaju LGBT+ zajednici suočavaju se sa psihičkim i fizičkim nasiljem, mobingom, predrasudama i strahom. Sagovornici Mašine govore o najčešćim oblicima diskriminacije, primerima iz prakse i merama koje radnice i radnici treba da preduzmu u slučaju da su im prava povređena.

luna park

Deca nisu sadržaj: (zlo)upotreba dece na društvenim mrežama

Deca se svakodnevno pojavljuju u TikTok izazovima, anketama i klipovima influensera – često bez informisanog pristanka, u kontekstu koji narušava njihovo dostojanstvo, ponižava ih, a u nekim slučajevima čak i izlaže seksualizaciji. Influenseri zarađuju, platforme rastu, a deca u Srbiji ostaju nezaštićena pred kamerama.

Deca se svakodnevno pojavljuju u TikTok izazovima, anketama i klipovima influensera – često bez informisanog pristanka, u kontekstu koji narušava njihovo dostojanstvo, ponižava ih, a u nekim slučajevima čak i izlaže seksualizaciji. Influenseri zarađuju, platforme rastu, a deca u Srbiji ostaju nezaštićena pred kamerama.

Solidarna SOUL Kujna otvorena u Nišu: „Nije lična sramota biti gladan i nemati, to je sramota kapitalističkog sistema“

Solidarna SOUL Kujna u Nišu je poput Solidarne kuhinje u Beogradu i Kuhinje solidarnosti u Novom Sadu, nastala iz potrebe da se ukaže na probleme siromaštva, gladi ali i obroka kao osnovnog prava svakog čoveka. Inspiraciju i potencijal za samoorganizovanje otkrili su na velikom studentskom protestu u Nišu 1. marta, a kuhinju su osnovali, simbolično, 25. maja. O tome kako je Solidarna SOUL Kujna nastala, sa kojim problemima se suočavaju u Nišu i kako drugi mogu da pomognu ovu inicijativu razgovarali smo sa aktivistkinjama i aktivistima Kujne.

Solidarna SOUL Kujna u Nišu je poput Solidarne kuhinje u Beogradu i Kuhinje solidarnosti u Novom Sadu, nastala iz potrebe da se ukaže na probleme siromaštva, gladi ali i obroka kao osnovnog prava svakog čoveka. Inspiraciju i potencijal za samoorganizovanje otkrili su na velikom studentskom protestu u Nišu 1. marta, a kuhinju su osnovali, simbolično, 25. maja. O tome kako je Solidarna SOUL Kujna nastala, sa kojim problemima se suočavaju u Nišu i kako drugi mogu da pomognu ovu inicijativu razgovarali smo sa aktivistkinjama i aktivistima Kujne.

Osmomartovski marš

Nastava filozofije bez žena: Šta (ne) učimo u školama?

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Dnevnik jedne mladosti: Novi podkast iz ugla studenata

U vremenu kada su studentski, srednjoškolski i građanski protesti postali deo naše svakodnevnice, nastao je i podkast Dnevnik jedne mladosti. Iz ugla studentkinje, novinarke i učesnice tih događaja, Dnevnik donosi živu arhivu emocija, doživljaja i iskustava. O tome kako je podkast nastao, ko stoji iza njega, koga sve čuje i koje teme otvara, za Mašinu govori njegova autorka, Milica Mihajlović.

U vremenu kada su studentski, srednjoškolski i građanski protesti postali deo naše svakodnevnice, nastao je i podkast Dnevnik jedne mladosti. Iz ugla studentkinje, novinarke i učesnice tih događaja, Dnevnik donosi živu arhivu emocija, doživljaja i iskustava. O tome kako je podkast nastao, ko stoji iza njega, koga sve čuje i koje teme otvara, za Mašinu govori njegova autorka, Milica Mihajlović.

„Pumpamo zajedno!“: Studentska pobuna se širi Balkanom

„Svi na plenum!“, poručili su makedonski studenti i studentkinje koji su samo nekoliko dana nakon tragedije u Kočanima prionuli na organizovanje. Ovim povodom smo razgovarali sa dve grupe studenata koje su u kratkom roku privukle veliku pažnju javnosti: Nezavisnim studentskim savezom Univerziteta u Skoplju i stranicom „Studentski plenum“. Za ponedeljak je zakazan i prvi plenum studenata Univerziteta u Skoplju.

„Svi na plenum!“, poručili su makedonski studenti i studentkinje koji su samo nekoliko dana nakon tragedije u Kočanima prionuli na organizovanje. Ovim povodom smo razgovarali sa dve grupe studenata koje su u kratkom roku privukle veliku pažnju javnosti: Nezavisnim studentskim savezom Univerziteta u Skoplju i stranicom „Studentski plenum“. Za ponedeljak je zakazan i prvi plenum studenata Univerziteta u Skoplju.

Blokadni FEST: „Neka film bude dostupan svima!“

,

Blokadni FEST, filmski festival koji su organizovali studenati u blokadi, održava se u Beogradu kao odgovor na odlaganje 53. FEST-a. „Našim festivalom se uključujemo u borbu za opstanak institucija kulture, kao budući radnici u kulturi, ili prosto posmatrači. Kultura ne sme da stane!,“ za Mašinu kažu organizatori festivala.

Blokadni FEST, filmski festival koji su organizovali studenati u blokadi, održava se u Beogradu kao odgovor na odlaganje 53. FEST-a. „Našim festivalom se uključujemo u borbu za opstanak institucija kulture, kao budući radnici u kulturi, ili prosto posmatrači. Kultura ne sme da stane!,“ za Mašinu kažu organizatori festivala.

Studentski marš do Kragujevca; Foto: Gavrilo Andrić

Pauza bez odmora: Studenti VZŠ brinu o svakom koraku protesta

Studenti su ponovo krenuli na dug put peške, ovaj put od Beograda do Niša. Među njima su i studenti Visoke zdravstvene škole u Beogradu, čija uloga ide dalje od same šetnje. Tokom prethodnog marša od Beograda do Kragujevca, neumorno su pružali prvu pomoć svojim kolegama. Hodali su, ali su se i pobrinuli da svi stignu do cilja – zbog čega ih studenti sa pravom nazivaju herojima. „Brinemo jedni o drugima i spremni smo da delimo i dobro i zlo“, za Mašinu kaže studentkinja VZŠ.

Studenti su ponovo krenuli na dug put peške, ovaj put od Beograda do Niša. Među njima su i studenti Visoke zdravstvene škole u Beogradu, čija uloga ide dalje od same šetnje. Tokom prethodnog marša od Beograda do Kragujevca, neumorno su pružali prvu pomoć svojim kolegama. Hodali su, ali su se i pobrinuli da svi stignu do cilja – zbog čega ih studenti sa pravom nazivaju herojima. „Brinemo jedni o drugima i spremni smo da delimo i dobro i zlo“, za Mašinu kaže studentkinja VZŠ.

saobraćajna gužva u beogradu

BlaBlaCar pod napadom: Da li je deljenje vožnje zaista ilegalno?

Platforma za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar ponovo je u žiži javnosti nakon što je Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ zatražilo njenu zabranu, tvrdeći da je reč o nelegalnom prevozu. Iako ovo udruženje ističe da štiti interese građana, postavlja se pitanje – čiji interesi su zaista ugroženi?

Platforma za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar ponovo je u žiži javnosti nakon što je Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ zatražilo njenu zabranu, tvrdeći da je reč o nelegalnom prevozu. Iako ovo udruženje ističe da štiti interese građana, postavlja se pitanje – čiji interesi su zaista ugroženi?

priroda

Tačka bez povratka: Intervju sa ruskom disidentkinjom u egzilu

Dok rat u Ukrajini traje, ruski građani se suočavaju sa sve većom represijom u zemlji, što mnoge primorava na egzil. Među njima je bivša pozorišna radnica koja je iz bezbednosnih razloga odabrala da ostane anonimna. Pobegla je u Srbiju nakon godina aktivizma i pomaganja političkim zatvorenicima. Njena priča je snažan podsetnik na to koliko sloboda može biti krhka, ali je i upozorenje za Srbiju, gde kontinuirano smanjivanje građanskog prostora podseća na rane znakove autoritarizma sa kojima se suočavala u Rusiji.

Dok rat u Ukrajini traje, ruski građani se suočavaju sa sve većom represijom u zemlji, što mnoge primorava na egzil. Među njima je bivša pozorišna radnica koja je iz bezbednosnih razloga odabrala da ostane anonimna. Pobegla je u Srbiju nakon godina aktivizma i pomaganja političkim zatvorenicima. Njena priča je snažan podsetnik na to koliko sloboda može biti krhka, ali je i upozorenje za Srbiju, gde kontinuirano smanjivanje građanskog prostora podseća na rane znakove autoritarizma sa kojima se suočavala u Rusiji.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs