Forma: Analiza

Nišavski kej

Dva festivala u Nišu, jedna kulturna politika: „Kuga lojalizma uzela je svaku našu instituciju“

Ovog leta Niš će imati dva filmska festivala. Jedan pripremaju glumci i filmski radnici i radnice, pokušavajući da nastave tradiciju, dok drugi organizuje vlast i najavljuje dolazak Žan-Klod van Dama. Za redovnu profesorku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (FMU) Katarinu Jovanović, taj paralelizam nije pitanje različitih programskih ukusa, već simptom načina na koji je politička lojalnost postala kriterijum funkcionisanja institucija kulture. „Kultura je direktna prva žrtva lomljenja institucija“, kaže ona, upozoravajući da se kroz odnos prema umetnicima vidi šira slika društva u kojem „nekultura potpuno otima naše društvo na svim nivoima“.

Ovog leta Niš će imati dva filmska festivala. Jedan pripremaju glumci i filmski radnici i radnice, pokušavajući da nastave tradiciju, dok drugi organizuje vlast i najavljuje dolazak Žan-Klod van Dama. Za redovnu profesorku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (FMU) Katarinu Jovanović, taj paralelizam nije pitanje različitih programskih ukusa, već simptom načina na koji je politička lojalnost postala kriterijum funkcionisanja institucija kulture. „Kultura je direktna prva žrtva lomljenja institucija“, kaže ona, upozoravajući da se kroz odnos prema umetnicima vidi šira slika društva u kojem „nekultura potpuno otima naše društvo na svim nivoima“.

EXPO

EXPO: Šta se dešava sa volontiranjem kada institucije izgube poverenje?

Specijalizovana međunarodna izložba EXPO Belgrade 2027 nudi gotovo sve ono što bi jedan veliki međunarodni volonterski program trebalo da nudi: obuke, sertifikat, uniformu, mogućnost rada sa međunarodnim delegacijama, popuste, pa čak i mogućnost ostvarivanja dodatnih ESPB bodova. Ipak, umesto entuzijazma, poziv je izazvao burne reakcije. Zašto?

Specijalizovana međunarodna izložba EXPO Belgrade 2027 nudi gotovo sve ono što bi jedan veliki međunarodni volonterski program trebalo da nudi: obuke, sertifikat, uniformu, mogućnost rada sa međunarodnim delegacijama, popuste, pa čak i mogućnost ostvarivanja dodatnih ESPB bodova. Ipak, umesto entuzijazma, poziv je izazvao burne reakcije. Zašto?

Klima uređaj

Klima uređaji: nužda ili privilegija?

Klima uređaji više nisu luksuz, ali pristup rashlađenom prostoru i dalje ostaje duboko nejednak – dok toplotni talasi odnose hiljade života, pitanje hlađenja postaje pitanje javnog zdravlja i socijalne pravde. U ovom tekstu Predrag Momčilović analizira kako se klimatska kriza, energetska politika i društvene nejednakosti prelamaju kroz naizgled svakodnevnu tehnologiju bez koje sve više ljudi ne može da preživi.

Klima uređaji više nisu luksuz, ali pristup rashlađenom prostoru i dalje ostaje duboko nejednak – dok toplotni talasi odnose hiljade života, pitanje hlađenja postaje pitanje javnog zdravlja i socijalne pravde. U ovom tekstu Predrag Momčilović analizira kako se klimatska kriza, energetska politika i društvene nejednakosti prelamaju kroz naizgled svakodnevnu tehnologiju bez koje sve više ljudi ne može da preživi.

Fakultet srpskih studija u Nišu

Dokumenti, datumi i otvorena pitanja: Rekonstrukcija osnivanja Fakulteta srpskih studija, u recenzentskoj komisiji Čedomir Antić

Dokumenti koji se odnose na osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu otvaraju nova pitanja o tome kako je tekao postupak obezbeđivanja prostora, kada je tačno buduća ustanova počela da koristi objekat u centru grada i na osnovu kojih dokumenata je prostor prikazan u postupku akreditacije, u koje je Mašina imala uvid. Redovna profesorka Centra za strane jezike Filozofskog fakulteta u Nišu Jasmina Đorđević i istraživač-saradnik sa Departmana za istoriju Milan Videnović ukazuju na niz nelogičnosti u datumima, dokumentaciji i procedurama, uz napomenu da konačne zaključke treba da daju nadležni organi. Za komentare su upitani gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, v.d dekana Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković, kao i Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

Dokumenti koji se odnose na osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu otvaraju nova pitanja o tome kako je tekao postupak obezbeđivanja prostora, kada je tačno buduća ustanova počela da koristi objekat u centru grada i na osnovu kojih dokumenata je prostor prikazan u postupku akreditacije, u koje je Mašina imala uvid. Redovna profesorka Centra za strane jezike Filozofskog fakulteta u Nišu Jasmina Đorđević i istraživač-saradnik sa Departmana za istoriju Milan Videnović ukazuju na niz nelogičnosti u datumima, dokumentaciji i procedurama, uz napomenu da konačne zaključke treba da daju nadležni organi. Za komentare su upitani gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, v.d dekana Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković, kao i Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

Dvorište osnovne škole u Beogradu; Foto: Mašina

„Zaštita dece na internetu ne može zavisiti od toga da li će neki sadržaj postati viralan“, smatra dr Žunić Cicvarić

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

Data centri: Previsoka cena tehnologije, premalo pozitivnih strana

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

naočare za sunce

Meta naočare: Nadzor kao modni dodatak

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

Signalizacija na biciklističkoj stazi

U Beogradu treba uvesti bicikle i trotinete na iznajmljivanje, ali da li je to moguće?

Pet dana nakon raspisivanja, konkurs za operatora sistema javnih trotineta i bicikala u Beogradu poništen je. Beograd ipak neće nabavljati 2000 električnih trotineta i bicikala, ali sagovornici Mašine objašnjavaju zašto je to dobra ideja, kao i kakve prepreke u Beogradu postoje za takvu vrstu mikromobilnosti.

Pet dana nakon raspisivanja, konkurs za operatora sistema javnih trotineta i bicikala u Beogradu poništen je. Beograd ipak neće nabavljati 2000 električnih trotineta i bicikala, ali sagovornici Mašine objašnjavaju zašto je to dobra ideja, kao i kakve prepreke u Beogradu postoje za takvu vrstu mikromobilnosti.

Kula Genex

Postaju li toplotni talasi javnozdravstveni problem, a ne samo pitanje nauke?

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Štrajk radnika Fiata u Kragujevcu

Krah automobilske industrije u Evropi i najava globalnog napada na radna prava

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Filološki fakultet; Foto: Mašina.

AI i obrazovanje: Čemu služi znanje i kako da veštačka inteligencija bude dobar sluga, a ne zao gospodar

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

žene prolaze pored izloga

Menopauza je društveno pitanje koje se tiče svih nas

Menopauza u Srbiji i dalje je obavijena neznanjem i predrasudama, iako žene u njoj provedu i do trećine života – upozorava dr Mina Hagen, ističući da je reč ne samo o zdravstvenom, već i društvenom pitanju, o kojem se konačno sve više govori, dok se žene sve češće ohrabruju da podele svoja iskustva i razbiju dugogodišnju tišinu.

Menopauza u Srbiji i dalje je obavijena neznanjem i predrasudama, iako žene u njoj provedu i do trećine života – upozorava dr Mina Hagen, ističući da je reč ne samo o zdravstvenom, već i društvenom pitanju, o kojem se konačno sve više govori, dok se žene sve češće ohrabruju da podele svoja iskustva i razbiju dugogodišnju tišinu.

saobraćajna gužva u beogradu

Divlji zapad: Sudbina taksi prevoza u Beogradu ako Jandeks preuzme tržište

Ako ste se vozili taksijem u poslednje vreme, velike su šanse da ste koristili Jandeks. Šta je zapravo Jandeks, zašto nema iste cene kao taksi, ko vas vozi i kako će taksi služba uskoro izgledati u glavnom gradu – pitanja su na koja nalazimo odgovore u razgovoru sa taksistima iz Beograda.

Ako ste se vozili taksijem u poslednje vreme, velike su šanse da ste koristili Jandeks. Šta je zapravo Jandeks, zašto nema iste cene kao taksi, ko vas vozi i kako će taksi služba uskoro izgledati u glavnom gradu – pitanja su na koja nalazimo odgovore u razgovoru sa taksistima iz Beograda.

igralište na pumpi

„Surova realnost od koje ne možemo da pobegnemo“: Položaj radnika u Srbiji od Subotice do Niša

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Leoni

Masovno zatvaranje fabrika nema veze sa radnicima, ali će jedino oni trpeti posledice

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Rekonstrukcija pruge Beograd - Novi Sad

Zašto nastavljamo da se vozimo vozom: psihologija koja se krije iza donošenja odluke

Uprkos sve učestalijim železničkim incidentima i tragediji u Novom Sadu, izostanak odgovornosti i nerešavanje sistemskih problema šalju poruku da posledica nema – pa građani, naviknuti na takav sistem, nastavljaju da se voze ne zato što veruju da je bezbedno, već zato što njihove odluke oblikuju psihološke prečice i svakodnevni troškovi.

Uprkos sve učestalijim železničkim incidentima i tragediji u Novom Sadu, izostanak odgovornosti i nerešavanje sistemskih problema šalju poruku da posledica nema – pa građani, naviknuti na takav sistem, nastavljaju da se voze ne zato što veruju da je bezbedno, već zato što njihove odluke oblikuju psihološke prečice i svakodnevni troškovi.

Rudnik Kolubara

Da li je pravedna tranzicija zaista pravedna

Koncept pravedne tranzicije zamišljen je kao zaštita najugroženijih u procesu dekarbonizacije, ali, kako pokazuje Tatjana Avramović, njegova primena otvara niz dilema — od zelenog ekstraktivizma do globalne nejednakosti.

Koncept pravedne tranzicije zamišljen je kao zaštita najugroženijih u procesu dekarbonizacije, ali, kako pokazuje Tatjana Avramović, njegova primena otvara niz dilema — od zelenog ekstraktivizma do globalne nejednakosti.

Filozofski fakultet u Beogradu

„Univerzitet nije prostor koji se može disciplinovati silom“: Profesori o mogućnosti razlaganja fakulteta po „niškom receptu“

Univerzitet nije igračka vlasti, poručuju profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu nakon izjave Čedomira Antića da taj fakultet treba „razložiti“ po primeru Niša. Da li je rasparčavavanje Filozofskog fakulteta u Beogradu moguće, kakve bi to posledice imalo i kakvu reakciju akademske zajednice možemo očekivati, za Mašinu govore Katarina Popović i Nemanja Radonjić.

Univerzitet nije igračka vlasti, poručuju profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu nakon izjave Čedomira Antića da taj fakultet treba „razložiti“ po primeru Niša. Da li je rasparčavavanje Filozofskog fakulteta u Beogradu moguće, kakve bi to posledice imalo i kakvu reakciju akademske zajednice možemo očekivati, za Mašinu govore Katarina Popović i Nemanja Radonjić.

Policija štiti prilaz kafani u Crvenki

Sasvim „običan“ izborni dan

Nasilje, zastrašivanje i brojne nepravilnosti obeležili su još jedan izborni dan u Srbiji, a kako upozorava kolumnista Luka Petrović, u susret budućim izborima nužna je bolja organizacija, kontrola procesa i jasna strategija kako bi se odgovorilo na sve izraženiju represiju i manipulacije.

Nasilje, zastrašivanje i brojne nepravilnosti obeležili su još jedan izborni dan u Srbiji, a kako upozorava kolumnista Luka Petrović, u susret budućim izborima nužna je bolja organizacija, kontrola procesa i jasna strategija kako bi se odgovorilo na sve izraženiju represiju i manipulacije.

Saobraćajni znak

Kako grad vaspitava: zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.

Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.

prolaznici na ulici

Hiljade ljudi u Srbiji i dalje mora da osvaja pravo na rad i obrazovanje

Rad i obrazovanje, prava koja su formalno zagrantovana u Srbiji, u praksi su često uskraćena – i to ne malom broju ljudi. Stotine hiljada građanki i građana suočeno je sa preprekama koje otežavaju ili sasvim onemogućavaju ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava. Institucije reaguju tek pod pritiskom, a elementarno dostojanstvo je borba koja i dalje traje.

Rad i obrazovanje, prava koja su formalno zagrantovana u Srbiji, u praksi su često uskraćena – i to ne malom broju ljudi. Stotine hiljada građanki i građana suočeno je sa preprekama koje otežavaju ili sasvim onemogućavaju ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava. Institucije reaguju tek pod pritiskom, a elementarno dostojanstvo je borba koja i dalje traje.

Država je vlasništvo dece

Deca u službi kampanje: zloupotreba koja se ponavlja bez reakcije sistema

U susret izborima, deca i socijalno najugroženiji ponovo se nalaze u središtu političkih kampanja, ne kao subjekti, već kao sredstvo promocije. Stručnjaci upozoravaju da iza naizgled humanih gestova stoje ozbiljna pravna i etička pitanja, ali i izostanak odgovornosti institucija. Kako ističu, ovakve situacije razotkrivaju dublji problem – sistem koji ne štiti najranjivije, već ih prepušta političkoj instrumentalizaciji.

U susret izborima, deca i socijalno najugroženiji ponovo se nalaze u središtu političkih kampanja, ne kao subjekti, već kao sredstvo promocije. Stručnjaci upozoravaju da iza naizgled humanih gestova stoje ozbiljna pravna i etička pitanja, ali i izostanak odgovornosti institucija. Kako ističu, ovakve situacije razotkrivaju dublji problem – sistem koji ne štiti najranjivije, već ih prepušta političkoj instrumentalizaciji.

NIS pumpa

Još jedna energetska kriza i kako je prebroditi?

Najnoviji rast cena energenata produbljuje energetsku krizu u Srbiji, ali istovremeno otvara prostor za primenu rešenja koja bi mogla trajno da smanje zavisnost od fosilnih goriva.

Najnoviji rast cena energenata produbljuje energetsku krizu u Srbiji, ali istovremeno otvara prostor za primenu rešenja koja bi mogla trajno da smanje zavisnost od fosilnih goriva.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs