Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Epidemija koronavirusa pogodila je međunarodnu ekonomiju u trenutku slabosti. Nakon velike međunarodne krize 2008, ponovo je pukao jedan finansijski balon. Postojao je znatan višak kapaciteta u sektorima poput automobilske industrije. Ove slabosti komplikuju upravljanje ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa.
Zemlje kapitalističkog centra su dočekale koronavirus bez ikakve pripreme, iako je iskustvo Kine pokazivalo da je ozbiljna stvar u pitanju. Mnoge radnice i radnici, ljudi najviše izloženi riziku od zaraze, u Italiji odlučili su da ne čekaju ne čekaju da država odgovori na njihove potrebe, niti na sindikate da dobiju neke ustupke.
Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji su mukotrpan decenijski proces prodaje najveće državne banke „konačno” priveli kraju. Dugogodišnji pritisak i insistiranje na prodaji Komercijalne banke, koje su dolazili pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najzad su urodili plodom.
Nekoliko dana nakon što smo objavili tekst u kojem su dostavljači aplikacije Glovo izneli svoja mišljenja o uslovima rada za ovu kompaniju stigli su nam i odgovori na pitanja koja su bila upućena ovoj kompaniji pre objavljivanja teksta.
Nakon našeg pisanja o položaju dostavljača aplikacije Glovo koji su započeli organizovanje za poboljšanje svog položaja, stigla je i reakcija iz ove kompanije. Iz Glova tvrde da poštuju dostavljače i da se trude da obezbede svima fer uslove – dostavljači nisu sasvim uvereni u ovo poštovanje.
Na pozadini pandemijskog straha, u srpskoj javnoj sferi cveta drugi jedan virus: lažne vesti slepljene uz u Evropi već odgajeni antiimigrantski etos, i za čiju proizvodnju sada već postoji dobro udešen mehanizam. Idealni humus za autoritarne politike i kapitalizam nastavljen drugim sredstvima.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Investitor na gradilištu u Beogradu na opštini Vračar, na kom je u četvrtak poginuo radnik, jeste bivši fudbaler Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, otkriva Mašina.
Dok grad Beograd organizuje sadržajne pijačne dane s besplatnim savetovalištima o ženskom zdravlju, šoping molovi organizuju lude popuste za dame, a novine reklamiraju korisne i jeftine poklone u vidu led sijalica za lakše šminkanje, žene u Srbiji žive očajno.
Kako bi se što preciznije sagledalo u kom se to tačno pravcu kreće Muzej savremene umetnosti – a imajući u vidu nastavak situacije „vanrednog stanja“ ponovnim imenovanjem vršioca dužnosti na čelu ove intitucije, mimo zakonskih procedura, uz političku samovolju i ignorisanje struke – nije nevažno dati još jedan pogled na nedavno završenu izložbu „Čistač“, Marine Abramović, za koju je izdvojen budžet čija je visina skoro istovetna godišnjem budžetu Muzeja savremene umetnosti.
„Jugoremedija”, nekada velika zrenjaninska fabrika lekova, nedavno nije prodata ni iz desetog pokušaja. Odbor poverilaca odbio je ponudu kompanije „Project one” od 470 miliona dinara, jer je, za kupovinu zainteresovana i turska kompanija „Birgim Avrup” koja je višedecenijski poslovni partner „Jugoremedije”. Time se saga privatizacije ove fabrike nastavlja a sa njom i organizovana borba lokalnih radnika i radnica koja traje duže od petnaest godina.
Škotski parlament je juče usvojio nacrt zakona po kome će higijenski ulošci i tamponi biti besplatni za sve žene u državi. Higijenski ulošci i tamponi će, kako je predložeo u Zakonu, biti dostupni na javnim mestima: pored škola i fakulteta gde su od ranije dostupni i besplatni, sada će svaka žena moći da ih preuzme u apotekama, u javnim toaletima, društvenim centrima, mesnim zajednicama i sl.
Iako se broj migranata koji se nalaze u Srbiji od početka godine neznatno povećao, a broj krivičnih dela koje su počinili migranti iznosi 0,06% od ukupnog broja učinjenih krivičnih dela, društvene mreže gore od lažnih vesti koje podižu paniku oko nečega čega zapravo – nema.
Studentkinje i studenti koji žive u studentskom domu Studentski grad od 20. juna do 1. avgusta 2020. godine primorani su da se isele iz svojih soba kako bi ih ustupili učesnicima Univerzijade koja bi trebalo da se održi u Beogradu tokom letnjih meseci. Uprkos lažnim obećanjima uprave domova da će svim stanarima biti obezbeđen alternativni smeštaj, izvesno je da će se studenti iz Studentskog grada na mesec i po dana tokom leta naći na ulici.
Zbog teksta pesme „Svadba velika“ izvedene na ovogodišnjoj Beoviziji, takmičarskom festivalu zabavne muzike na kom se ujedno biraju i nacionalne predstavničke numere za Evroviziju, stručna i šira javnost zatražila je njeno povlačenje. Na tekst pesme u izvođenju Bore Dugića i Balkubano, reagovao je Autonomni ženski centar saopštenjem u kome navode da pesma poziva na nasilje nad ženama.
Zbog toga što odbija da vrati na posao nezakonito penzionisanog niškog inspektora Nebojšu Blagotića, sud je naložio sudskim izvršiteljima da sa računa MUP-a Srbije skinu 150.000 dinara kako bi obeštetili ovog prevremeno penzionisanog inspektora, navodi se u odluci Osnovnog suda u Nišu u koju je novinar Mašine imao uvid.
Uprkos činjenici da je sve više žena pogođeno negativnim promenama u svetu rada, naročito u tekstilnim i drugim industrijama u kojima su žene većinski uposlene, čini se da sindikati ne uspevaju da odgovore na njihove potrebe i probleme. Kako bi se njihov položaj unutar sindikalnog organizovanja popravio, sindikati moraju redefinisati sopstveno poimanje rada i početi da uzimaju u obzir problem neplaćenog rada, koji se odnosi na kućni rad – brigu oko porodice i domaćinstva.
