Nasilje nad ženama u Srbiji je sve učestalije, bilo da se radi o javnom prostoru ili radnom mestu, o čemu nam govore nedavni napadi na žene, uoči i na sam dan Osmog marta. Uprkos društvenoj atmosferi koja sve dublje normalizuje muško nasilje nad ženama, žene ne ćute, pružaju otpor, dižu svoj glas, daju primer drugim ženama.
Kao izvankoalicijski partner manjinske vlade, stranka Levica je uspela da povisi socijalnu pomoć i minimalnu platu u Sloveniji, ali i da doprinese odmrzavanju plata u javnom sektoru. U predstojećem periodu ta stranka će se fokusirati na stambenu politiku i borbu protiv prekarnosti. Na izbore za Evropski parlament izlaze s programom čiji su stubovi socijalna Evropa, demokratizacija i prelaz na održivo društvo.
Roditelji dece sa invaliditetom su novim zakonskim rešenjima ostavljeni bez podrške, primorani da prolaze komplikovane procedure za pravo na finansijsku pomoć i da biraju samo jednu od dve mogućnosti prihoda koje su i zajedno nedovoljne za normalan život.
Iako iza osmomartovske feminističke akcije stoje zdravorazumski argumenti u prilog bazične odbrane odavno stečenih ženskih prava, te oni koji ukazuju na sve teži položaj žena u ekonomski devastiranoj državi, reakcije dela javnosti i pojedinih medija više su nego burne i agresivne.
Predviđanja troškova iz budžeta su nepouzdana, a tokovi novca netransparentni. Tako ustrojen budžet podložan je političkim manipulacijama.
Beograd, uz 1000 novih pripadnika komunalne policije, dobija i hiljadu kamera za nadzor. Time vlast na čelu sa SNS-om nastavlja višegodišnji program sistemskog pojačavanja represivnog aparata.
Ove godine se obeležava stogodišnjica od osnivanja Komunističke partije Jugoslavije. U izgradnji partije, razvoju revolucionarnog radničkog pokreta, širenju socijalističkih ideja i borbi protiv stega patrijarha i kapitala, žene su odigrale ključnu istorijsku ulogu. Ovaj tekst govori o borbi socijalistkinja Jugoslavije u prvoj polovini 20. veka.
Kad su mu već podignuti spomenici, kad je već hvaljen po školskim udžbenicima i u medijima, a zašto ne očekivati i da mu se posveti jedan muzej?
Kako aktuelna istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju, sve je veći broj mladih kojima je socijalizam željeno društveno uređenje. Isto tako, istraživanja pokazuju da uprkos širenju takvih ideja, malo šta strukturno može da se uradi po pitanju imperijalističke i antisocijalističke spoljne politike SAD.
Kako je sve teže ignorisati enormne nejednakosti koje se produbljuju u svim krajevima sveta, raste broj onih koji smatraju da je potrebna pravednija raspodela društvenog bogatstva. Stara ideja progresivnog oporezivanja s visokim porezima za najbogatije je privukla pažnju i mejnstrim medija.
Roditeljstvo u istopolnim zajednicama i dalje izaziva brojne otpore konzervativnih struja. Pored brojnih stereotipa, homofobije i kontraverzi koje se pokreću po pitanju roditeljstva LGBTQ+ osoba, zakonska regulativa čini sve da ove roditelje obeshrabri i učini nevidljivim.
Roditeljstvo u istopolnim zajednicama i dalje izaziva brojne otpore konzervativnih struja. Pored brojnih stereotipa, homofobije i kontraverzi koje se pokreću po pitanju roditeljstva LGBTQ+ osoba, zakonska regulativa čini sve da ove roditelje obeshrabri i učini nevidljivim.
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Memorijalni kompleks „Boško Buha“ će se krajem februara naći na aukciji kao deo stečajne mase preduzeća „Putnik“ iz Prijepolja. Međutim, iako se radi kulturnom dobru pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, zakoni i inercija državnih organa sprečavaju zadržavanje ovog kompleksa u javnom vlasništvu.
Mašina je imala priliku da razgovara s radnikom kompanije Leoni.
Mašina je imala priliku da razgovara s radnikom kompanije Leoni.
Da li je moguća efikasna upotreba društvenih mreža u političkom organizovanju?
Januarsko šepurenje svetske elite po švajcarskim Alpima malo šta će doprineti u rešavanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siromaštva i migracija je puko licemerje budući da svetski moćnici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave suštinom problema.
Nametnutim politikama mera štednje, sve agresivnijim populacionim politikama, te proklamovanom borbom protiv „porodiljske mafije“ oštećeni su svi, roditelji koji već jesu i oni koji to žele da budu. Ovakvim antisocijalnim merama suštinski se onemogućava razvijanje sistemske politike planiranja porodice.
Iako se predstavlja kao nekakva „alternativa“ – Savez za Srbiju nije izuzetak iz serije političkih elita od devedesetih na ovamo koje za svoje kratkoročne političke interese zazivaju utvaru Kosovskog boja.
Pravo na kontrolu rađanja je civilizacijsko dostignuće feminističke borbe koje je pod sve većim napadom desničarskih politika države i crkve.
Da li su društvene mreže zaista korisne za razvoj demokratskog odlučivanja? Brojne studije sugerišu da je odgovor na to pitanje odričan.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
