Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Iako je organizovani otpor deložacijama primetan, prisustvo policije često odnese prevagu na stranu izvršitelja i posledičnog iseljenja ljudi iz njihovih domova. Nije lako zaobići niz moralnih pitanja za ljude u uniformama koji sprečavaju zaštitu socijalno ugroženog stanovništva, međutim potrebno je imati u vidu zakonske okvire koji policijsku silu stavljaju na stranu privatnih interesa.
Pesimisti bi rekli da je sindiklani prvomajski protest predvođen ministrom rada zapravo sahranjivanje smisla sindikalnog delanja. Da li je glas nezadovoljstva i kritke upućen odmah na licu mesta iz redova demonstranata dovoljan razlog za makar veoma oprezni optimizam?
Sve dok je Ministarstvo odbrane agent na tržištu nekretnina ne treba sumnjati da će nastaviti s izbacivanjem aktivista i deložacijama vojnih beskućnika iz svojih objekata.
Procenjuje se da je na ulicama u Srbiji oko sto hiljada napuštenih pasa, dok je mačaka znatno više. Zbog neadekvatog zakonskog okvira i podkapacitarsnosti zoohigienskih zavoda i azila hvatanje i transport se često prepuštaju firmama koje vrše nehuman tretman napuštenih životinja.
Nasilje je postalo sastavni deo parlamentarnog političkog života. Šovinistička retorika radikala predstavlja zavesu iza koje stoji nasilje vladajuće elite koje se kroz Skupštinu preliva na čitavo društvo.
Tumačenja uzroka cenzure i/ili autocenzure u medijima retko idu dalje od pitanja uređivačke politike – slično korupciji, medijska nesloboda predstavlja se kao usud, moralno posrnuće trenutno aktuelnih ovih ili onih političara, urednika, novinara… Ono što uporno izostaje, makar iz dominantnog javnog diskursa, jeste priča o uslovima u kojima ljudi ne samo rade već i žive. Da li pitanje slobode uključuje i probleme neplaćenog rada, organizovanja radnog/slobodnog vremena, mogućnosti i podsticanje učešća u borbi za poboljšanje sopstvene pozicije – ko može sebi da priušti da bude „slobodan“?
Sporne su mogućnosti i domet aktuelnog načina sindikalnog organizovanja. Međutim, čak i u postojećim zakonskim okvirima možemo zamisliti drugačije delovanje sindikata.
Višegodišnji trud vlade da otima novac siromašnih napokon je pohvaljen od Međunarodnog monetarnog fonda. Zadovoljstvo saradnjom je tolika da su se vlada i MMF, umesto očekivanog razilaženja, odlučili za „čuvarkuću“.
Korporativni zagrljaj guši sposobnost medija da štite javni interes. Alternativa je da novinarstvo postane javno dobro.
Mnogobrojne su preprepeke na putu ka uspešnom sindikalnom organizovanju radnica i radnika u medijima. Njihovo prevazilaženje je neophodno kako zarad boljeg ekonomskog i profesionalnog položaja novinara, tako i zarad kvalitetnog informisanja o temama od presudnog značaja za položaj radništva.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Novi Sporazum koji su potpisali ministri rada Srbije i Slovenije, a koji čeka svoju ratifikaciju u Skupštini, dodatno će ugroziti, već težak, položaj hiljada ljudi koji odlaze na rad u Sloveniju. Tekst ovog sporazuma još uvek nije dostupan na srpskom jeziku, a da li će javnost imati uvid u njega pre ratifikacije nije poznato.
Proces pristupanja EU iziskuje 5,5 milijardi evra ulaganja u oblast voda. Uprkos veličini problema, pre svega u zaštiti i prečišćavanju, na delu je sistemska nebriga prema ovom važnom prirodnom resursu.
Svaka vladajuća nomenklatura bi da se ogrebe za neki spomenik ne bi li time dokazala svoju borbu za „bolju budućnost“. Poslednji u nizu pokušaja je spomenik Slobodanu Miloševiću – verovatno jednom od najzaslužnijih za nedaće, svih naroda koji žive na ovim prostorima.
Slučaj RT Kragujevac je tipičan primer medijske politike u Srbiji. Povlačenjem države iz vlasništva u medijima ne samo da je položaj novinara postao nesigurniji, već se i drastično smanjio prostor za nekomercijalne sadržaje od značaja za lokalne zajednice.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
U oružanim incidentima u Srbiji najčešće se upotrebljava oružje u ilegalnom posedu koje je veoma rasprostranjeno. Suprotno uverenjima da su takvi incidenti pretežno obračuni unutar kriminalnih krugova, često se radi o eskalaciji sukoba između prijatelja, komšija ili članova porodice. Najčešće žrtve takvih sukoba su žene.
U oružanim incidentima u Srbiji najčešće se upotrebjava oružje u ilegalnom posedu koje je veoma rasprostranjeno. Suprotno uverenjima da su takvi incidenti pretežo obračuni unutar kriminalnih krugova, često se radi o eskalaciji sukoba između pijatelja, komšija ili članova porodice. Najčešće žrtve takvih sukoba su žene.
Talas štrajkova i sindikalnih aktivnosti u Kragujevcu se nastavlja. Vlast i dalje zanemaruje interese radnika.
Talas štrajkova i sindikalnih aktivnosti u Kragujevcu se nastavlja. Vlast i dalje zanemaruje interese radnika.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Površno tretiranje radnopravnih pitanja u medijima stvara dojam da je loš položaj radnika eksces koji je rezultat nesavesnog ponašanja poslodavca.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Monarhija kao oblik državnog uređenja je odbačen od većine stanovništva pre više od sedamdeset godina. Ipak, ideja ponovnog uspostavljanja kraljevine je nastavila da živi, a delovi elita koji bi od toga imali ekonomske i političke koristi održavaju svoje parainstitucije podržane i od zvanične države.
