Najavljeni novi zakon o visokom obrazovanju, koji predviđa uvođenje kategorije sufinansiranja pod izgovorom obezbeđivanja jednakih šansi za sve, zapravo predstavlja nastavak preduzetničke ofanzive na univerzitet. Time se obrazovanje stavlja u službu dužničke ekonomije u kojoj univerzitet postaje mesto na kome se socijalne razlike i nejednakosti direktno proizvode. Ovakvo stanje stvari mogu sprečiti jedino masovni pokreti.
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Nakon smena urednika i drugih zaposlenih i postavljanju novog Upravnog odbora, nedavna dešavanja na Radio-televiziji Vojvodine su kulminirala u protestima inicijative “Podrži RTV”. Ovaj direktni otpor i reakcija, pokrenut od samih novinara, izrasta u masovniji pokret koji pokušava da odbrani radna prava zaposlenih ali i da profesionalne zahteve pretvori u socijalne i političke.
Južna Srbija i njen najveći grad Niš se suočavaju s konkretnim posledicama tranzicije: opštom nezaposlenošću i sve većim troškovima života, ali i živim građanskim otporom. Kada se u ovakvim socijalnim prilikama pre više od godinu dana na Nišlije sručio i neosnovano, višestruko uvećan račun za grejanje, građani i građanke mahom starije generacije krenuli su da se spontano okupljaju u vidu protesta ispred gradske Toplane.
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
Stanovanje je uvek u direktnoj vezi sa pitanjem odnosa između rada i kapitala. Za razliku od socijalističkog perioda gde je pravo na stan bila ustavom zagarantovana obaveza i deo zakonodavstva – čime je rešeno stambeno pitanje velikog dela populacije, danas se ono predstavlja kao individualna potreba koja se reguliše na tržitu.
Prvi maj simbolizuje borbu za ostvarivanje radničkih prava, za bolje uslove života i rada celokupnog društva. Iako je decenijama ovaj datum obeležavan u atmosferi slavljenja dostignutog stepena radnih prava i životnog standarda, već godinama unazad situacija je sasvim suprotna. I ove godine širom sveta biće organizovani protesti na kojima će ljudi zahtevati promene političkog sistema, očuvanje tekovina socijalne države i podizanje nivoa radničkih prava. Sa sličnim zahtevima Levi samit Srbije organizuje prvomajske proteste u Beogradu i Subotici.
Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.
Bor je jedan od mnogih gradova u Srbiji koji svoj razvoj pokušava da preusmeri u pravcu uslužnih delatnosti. Ipak, očuvanje rudarske i metalurške proizvodnje i dalje deluje kao neizbežno iako je decenijski negativni uticaj ove industrije stvorio „crnu ekološku tačku“ koja dovodi u pitanje opstanak „zelenog prstena Bora“.
Panama pejpers su svetskoj javnosti još jednom ilustrovali načine na koje se bogatstvo preliva od siromašnih ka bogatima. Ipak, strogo kontrolisani dokumenti obrađivani i komentarisani na način da zaštite poslovanje ne malog broja kompanija iz zapadnih zemalja, neće ugroziti sistem koji je i stvorio mogućnosti za takvo prikrivanje poreza. Upravo ovako selektivan pogled na „aferu“ otvara prostor onim glasovima koji ovakve kriminalne radnje svode na poželjnu „poresku konkurenciju“.
Revolucionarni pokret studenata i studentkinja Beogradskog univerziteta ostavio je veliki trag u političkom životu Kraljevine Jugoslavije. Koliko su tadašnje antifašističke i antikapitalističke studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u revolucionarne studentske pokrete.
Revolucionarni pokret studenata i studentkinja Beogradskog univerziteta ostavio je veliki trag u političkom životu Kraljevine Jugoslavije. Koliko su tadašnje antifašističke i antikapitalističke studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u revolucionarne studentske pokrete.
Sporni Pravilnici o rangiranju naučnih časopisa i načinu vrednovanja istraživačkih rezultata, posmatrani u okviru širih društveno-eknomskih procesa, zapravo su samo nastavak „mera štednji“, pritisaka ka „racionalizaciji“ javnog sektora i uvođenja „principa preduzetništva“ u naučno polje. Takvo tretiranje humanističkih disciplina za cilj ima ukidanje njihovog značaja i doprinosa koji se ogleda u mogućnosti stvaranja kritičkog mišljenja, refleksivnosti i alternativa postojećem poretku.
Dok su u “centru” elite sve zabrinutije za sudbinu Evrope ugroženu “izbegličkom krizom”, na njenim granicama se primenjuju sve rigoroznije policijske mere. Ipak, samo uvidom u proste brojke ruši se velika politička konstrukcija o “izbegličkoj” opsadi Evrope čije prikrivene agende možemo pronaći u pretvaranju tih istih izbeglica u surovo deprivilegovanu radnu snagu.
Pravo na vodu je nominalno priznato kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Ipak, zdrava pijaća voda je u sve većoj meri izvor profita privatnih kompanija čime se njena dostupnost ograničava a ekosistem ubrzano uništava. O štetnosti privatnog vlasništva nad prirodnim resursima i njihovoj distribuciji nam govori veliki broj primera koji ujedno nose i poruku o nužnosti borbe za ostvarivanje prava na vodu.
Književne afere oko slučaja David i Pekić ponovo su u javnosti otvorile diskusiju o ulozi književnosti i književnika u konstruisanju nacionalističke i liberalne politike i ideologije tokom devedesetih godina. I dok se na političkom horizontu danas, njihova uloga uporno pokušava depolitizovati, svakako se vredi prisetiti njihovih nekadašnjih fantazija o blagodetima dolazeće kapitalističke restauracije i povratku građanskog društva.
Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.
Nedavno gašenje emisije o poljoprivredi „Dobra zemlja“ je u prvi mah delovalo kao posledica političkih pritisaka odozgo, a zapravo je bilo posledica korporativnog regulisanja medijskog prostora. Iako je odgovarala na određeni javni interes, emisija je ukinuta usled pritisaka za njenom komercijalizacijom, marketinškim i reklamnim praksama, te prinudnim političkim disciplinovanjem.
Nakon što je tokom ustaljenog „tranzicijskog“ puta deindustrijalizovano, Pančevo je nedavno ostalo i bez lokalnih medija. Privatizacija RTV Pančevo se može posmatrati kao paradigma učinaka novih medijskih zakona u kojoj medijski radnici ostaju bez zaposlenja a lokalno stanovništvo bez adekvatnih informacija.
Iako nova vlada Hrvatske nastavlja oprobani tranzicijski put strukturnog prilagođavanja, mnogi liberalni tumači su u njoj pronašli predskazanje novog talasa “društvene fašizacije”. Ipak, radi se o “kulturnom ratu” za koji podlogu daju izjave novog ministra kulture koje svakako nisu nebitne i imaju svoje materijalne uzroke u nacionalističkoj i neoliberalnoj borbi novih elita protiv tekovina socijalizma.
Sudeći prema podacima koji se mogu videti u „Indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji“ za 2016. godinu i u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ koju je Republički zavod za statistiku izdao 2014. godine, u domenu rada razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji je daleko lošija nego većini drugih evropskih zemalja. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji.
Uvodeći niz strukturnih novina na globalnom nivou TTIP ukida pre svega regulatorne prepreke čije će se posledice najviše odnositi na oblasti javnog sektora i socijalne zaštite. Budući da je u njegovoj srži ekspanzija principa konkurencije i rušenje svih do sada postavljenih trgovinskih sporazuma, posledice TTIP-a će osetiti i građani Srbije, kao i sve ostale zemlje koje neće biti prvobitne potpisnice ovog sporazuma.
Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.
Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.
