Forma: Intervju

Psihoterapija danas: Ljudski duh na slobodnom tržištu

U društvu u kojem se od pojedinca očekuje stalni napredak, samousavršavanje i konkurentnost, psihoterapija se sve češće pojavljuje kao odgovor na pritiske koje neoliberalni kapitalizam proizvodi. Individua – bez ičeg većeg od sebe, otuđena i naizgled sasvim slobodna – robuje tržištu, smatra psihološkinja Marija Erić, sa kojom razgovaramo o tome koji se problemi nalaze pred društvom i psihoterapijom i šta je preduslov individualnog i kolektivnog boljitka.

U društvu u kojem se od pojedinca očekuje stalni napredak, samousavršavanje i konkurentnost, psihoterapija se sve češće pojavljuje kao odgovor na pritiske koje neoliberalni kapitalizam proizvodi. Individua – bez ičeg većeg od sebe, otuđena i naizgled sasvim slobodna – robuje tržištu, smatra psihološkinja Marija Erić, sa kojom razgovaramo o tome koji se problemi nalaze pred društvom i psihoterapijom i šta je preduslov individualnog i kolektivnog boljitka.

Dina Bajrektarević

„Niste sami u tome, postoji zajednica i podrška koja neće dozvoliti da ovo nasilje opstane“, Dina Bajrektarević za Mašinu o konverzivnim praksama

Prvo istraživanje o konverzivnim praksama u Srbiji pokazuje da se one najčešće sprovode unutar porodice, obrazovnih ustanova i neformalnih zajednica, često pod maskom brige, savetovanja ili pomoći. Aktivistkinja i autorka Dina Bajrektarević u razgovoru za Mašinu govori o nalazima istraživanja, ličnom iskustvu i sistemskom nečinjenju države koje omogućava da ovo nasilje nad LGBTI osobama i dalje opstaje.

Prvo istraživanje o konverzivnim praksama u Srbiji pokazuje da se one najčešće sprovode unutar porodice, obrazovnih ustanova i neformalnih zajednica, često pod maskom brige, savetovanja ili pomoći. Aktivistkinja i autorka Dina Bajrektarević u razgovoru za Mašinu govori o nalazima istraživanja, ličnom iskustvu i sistemskom nečinjenju države koje omogućava da ovo nasilje nad LGBTI osobama i dalje opstaje.

Milena Radulović i Nada Šargin u predstavi Proces Peliko; Foto_Nata Korenovskaia

„Ljubav, katarza i potreba za pravdom prevazilaze granice Srbije“, Milena Radulović za Mašinu

Nakon jako emotivnog obraćanja Jasne Žmak, prošlogodišnje dobitnice Gran prija „Mira Trailović“ Bitef festivala, koji je ove godine ipak, uprkos otkazivanju održan kao gerilski ne:Bitef, ona je svoju nagradu simbolično dodelila glumici Mileni Radulović.

Nakon jako emotivnog obraćanja Jasne Žmak, prošlogodišnje dobitnice Gran prija „Mira Trailović“ Bitef festivala, koji je ove godine ipak, uprkos otkazivanju održan kao gerilski ne:Bitef, ona je svoju nagradu simbolično dodelila glumici Mileni Radulović.

Filološki fakultet; Foto: Mašina.

„Nijedan univerzitet ne može biti ozbiljan i moderan ako studenti sa invaliditetom moraju da se bore za osnovne uslove rada“, kaže Radoš Keravica

Studentkinje i studenti sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa brojnim preprekama na putu do visokog obrazovanja, zbog čega mali broj njih uspe da stekne fakultetsku diplomu. Ipak, primeri iz sveta pokazuju da je drugačije obrazovanje itekako moguće. O tome šta je moguće kada invaliditet nije sveden na privatni problem, već odgovornost institucija, razgovaramo sa Radošem Keravicom, doktorandom na Univerzitetu u Lidsu.

Studentkinje i studenti sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa brojnim preprekama na putu do visokog obrazovanja, zbog čega mali broj njih uspe da stekne fakultetsku diplomu. Ipak, primeri iz sveta pokazuju da je drugačije obrazovanje itekako moguće. O tome šta je moguće kada invaliditet nije sveden na privatni problem, već odgovornost institucija, razgovaramo sa Radošem Keravicom, doktorandom na Univerzitetu u Lidsu.

Gasprom pumpa

Da li je nacionalizacija NIS-a protivzakonita?

Prorežimski mediji tvrde da bi nacionalizacija kompanije bila protivzakonita, dok vlast i dalje sedi skrštenih ruku kada je reč o rešavanju posledica američkih sankcija NIS-u. Dr Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, kaže da problem nije u srpskom zakonu, već u ugovoru o kupovini NIS-a potpisanom 2008. godine. „Ustavni sud koji normalno radi poništio bi te odredbe konkretnog ugovora”, rekao nam je.

Prorežimski mediji tvrde da bi nacionalizacija kompanije bila protivzakonita, dok vlast i dalje sedi skrštenih ruku kada je reč o rešavanju posledica američkih sankcija NIS-u. Dr Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, kaže da problem nije u srpskom zakonu, već u ugovoru o kupovini NIS-a potpisanom 2008. godine. „Ustavni sud koji normalno radi poništio bi te odredbe konkretnog ugovora”, rekao nam je.

Protesti u bugarskoj

„Bes je kulminirao“, mladi aktivista iz Bugarske o padu Vlade

Vlada u Bugarskoj je juče pala. Tome su prethodili masovni protesti protiv nacrta budžeta ove zemlje za 2026. godinu – čiji je glavni zahtev postala upravo ostavka vlasti. Sa mladim aktivistom iz Bugarske smo razgovarali o uzrocima, političkom kontekstu i glavnim simbolima protesta koji su srušili vlast.

Vlada u Bugarskoj je juče pala. Tome su prethodili masovni protesti protiv nacrta budžeta ove zemlje za 2026. godinu – čiji je glavni zahtev postala upravo ostavka vlasti. Sa mladim aktivistom iz Bugarske smo razgovarali o uzrocima, političkom kontekstu i glavnim simbolima protesta koji su srušili vlast.

NIS pumpa

Sekundarne sankcije i mogućnost stečaja NIS-a

Predsednik Vučić je najavio da je „pitanje vremena” kada će sekundarne sankcije vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS) biti primenjene. Kada se to desi, svako ko sarađuje sa NIS-om bi takođe bio na meti istih sankcija, uključujući i Narodnu banku Srbije koja dozvoljava platni promet NIS-u. „Dakle rizik od tim sankcija je veliki kako za pojedinačne preduzeće, tako i za čitavu srpsku ekonomiju i ja ne verujem da do njih neće doći, odnosno da će se prepustiti da NIS propadne, nego da se to dopusti”, kaže nam profesor dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta u Beogradu.

Predsednik Vučić je najavio da je „pitanje vremena” kada će sekundarne sankcije vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS) biti primenjene. Kada se to desi, svako ko sarađuje sa NIS-om bi takođe bio na meti istih sankcija, uključujući i Narodnu banku Srbije koja dozvoljava platni promet NIS-u. „Dakle rizik od tim sankcija je veliki kako za pojedinačne preduzeće, tako i za čitavu srpsku ekonomiju i ja ne verujem da do njih neće doći, odnosno da će se prepustiti da NIS propadne, nego da se to dopusti”, kaže nam profesor dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta u Beogradu.

Biljana Janjić

„Žene pokazuju veliku hrabrost i odlučnost, a stepen ženske solidarnosti je veoma visok“, kaže Biljana Janjić

U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 14 žena – to je podatak s kojim se mora započeti kada se priča o pravima žena u Srbiji. S tim u vezi, kako za Mašinu komentariše Biljana Janjić, rodna ravnopravnost se više sprovodi kroz neformalne pokrete i aktivizam, nego kroz institucije.

U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 14 žena – to je podatak s kojim se mora započeti kada se priča o pravima žena u Srbiji. S tim u vezi, kako za Mašinu komentariše Biljana Janjić, rodna ravnopravnost se više sprovodi kroz neformalne pokrete i aktivizam, nego kroz institucije.

Vladica Ilić

„Veliki broj građana se oslobodio straha koji je bio glavna poluga vladanja režima“, Vladica Ilić povodom Dana ljudskih prava

Nedostižna – tako deluju, barem za neke, ljudska prava u Srbiji 10. decembra 2025. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava. A kako i ne bi, kada je javnost u prethodnom periodu svedočila grubom kršenju istih, i to od strane onih koji bi morali da budu njihov garant. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje Vladica Ilić, ohrabruje to što su se građani tokom prethodnih godinu dana osvestili da za svoja prava moraju svakodnevno da se bore.

Nedostižna – tako deluju, barem za neke, ljudska prava u Srbiji 10. decembra 2025. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava. A kako i ne bi, kada je javnost u prethodnom periodu svedočila grubom kršenju istih, i to od strane onih koji bi morali da budu njihov garant. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje Vladica Ilić, ohrabruje to što su se građani tokom prethodnih godinu dana osvestili da za svoja prava moraju svakodnevno da se bore.

Anđela Jeremić

„Vratili smo empatiju, solidarnost i hrabrost društvu“, studentkinja iz Niša povodom godinu dana od početka blokade fakulteta

Proteklog decembra, u razgovoru sa rektorom, među prvima koja je tada ustala i rekla da i Niš mora da se probudi, bila je i studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Anđela Jeremić. Njena rečenica „Ovo nije protest, ovo je neizdrž“ koju je ponovila u zgradi Univerziteta, kasnije je postala i sinonim niških protesta, kao i transparenata na ulicama. Godinu dana kasnije Jeremić za Mašinu analizira promene koje su se desile u društvu i koliko su studenti i studentkinje uticali na trzaj društva nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Proteklog decembra, u razgovoru sa rektorom, među prvima koja je tada ustala i rekla da i Niš mora da se probudi, bila je i studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Anđela Jeremić. Njena rečenica „Ovo nije protest, ovo je neizdrž“ koju je ponovila u zgradi Univerziteta, kasnije je postala i sinonim niških protesta, kao i transparenata na ulicama. Godinu dana kasnije Jeremić za Mašinu analizira promene koje su se desile u društvu i koliko su studenti i studentkinje uticali na trzaj društva nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Šta kaže Predrag Voštinić: Imamo posla sa najviše dve hiljade lojalista kriminalaca

Ne radi se tu o desetinama ili stotinama hiljada nekakvih lojalista, nego o 1.500 do 2.000 kriminalaca, pomešanih sa onima koji su zloupotrebljivali vlast svih ovih godina, rekao je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta povodom nedavno održanih lokalnih izbora. On je u Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ govorio aktuelnom režimu, izbornom procesu u Srbiji, studentskoj listi i opoziciji, kao i razlozima za optimizam u aktuelnoj borbi protiv vlasti.

Ne radi se tu o desetinama ili stotinama hiljada nekakvih lojalista, nego o 1.500 do 2.000 kriminalaca, pomešanih sa onima koji su zloupotrebljivali vlast svih ovih godina, rekao je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta povodom nedavno održanih lokalnih izbora. On je u Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ govorio aktuelnom režimu, izbornom procesu u Srbiji, studentskoj listi i opoziciji, kao i razlozima za optimizam u aktuelnoj borbi protiv vlasti.

Marijana Cvetković

Marijana Cvetković: Gušenje kritičkog glasa kulture ne uspeva

Ministarstvo kulture je donelo odluku da slikar Predrag Đaković predstavlja Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine. Ovu odluku umetnice i umetnice, radnice i radnice u kulturi i drugi stvaraoci na sceni savremene umetnosti u Srbiji smatraju kontroverznom i kako kažu, oštro joj se protive. Ovo oni navode u tekstu peticije koja je objavljena na inicijativu Zajednice u umetnosti i kulturi ovim povodom. Peticiju je u ovom momentu potpisalo preko 400 umetnika i umetnica u Srbiji.

Ministarstvo kulture je donelo odluku da slikar Predrag Đaković predstavlja Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine. Ovu odluku umetnice i umetnice, radnice i radnice u kulturi i drugi stvaraoci na sceni savremene umetnosti u Srbiji smatraju kontroverznom i kako kažu, oštro joj se protive. Ovo oni navode u tekstu peticije koja je objavljena na inicijativu Zajednice u umetnosti i kulturi ovim povodom. Peticiju je u ovom momentu potpisalo preko 400 umetnika i umetnica u Srbiji.

Natalija Jovanović

Godinu dana od blokade fakulteta u Nišu: Filozofski je morao da bude prvi jer je centar kritičkog mišljenja, kaže profesorka Natalija Jovanović

„Taj dan doživljavam kao dan sveopšteg preobraženja“ – ovako razgovor za Mašinu započinje bivša dekanica Filozofskog fakulteta i profesorka Natalija Jovanović koja je studentima ovog fakulteta 6. decembra prošle godine poručila: „Fakultet je vaš!“ čime je zvanično tada otpočeta blokada Filozofskog fakulteta u Nišu. Samo dva dana pre toga, studenti iz Niša, 4. decembra blokirali su zgradu Rektorata u Nišu.

„Taj dan doživljavam kao dan sveopšteg preobraženja“ – ovako razgovor za Mašinu započinje bivša dekanica Filozofskog fakulteta i profesorka Natalija Jovanović koja je studentima ovog fakulteta 6. decembra prošle godine poručila: „Fakultet je vaš!“ čime je zvanično tada otpočeta blokada Filozofskog fakulteta u Nišu. Samo dva dana pre toga, studenti iz Niša, 4. decembra blokirali su zgradu Rektorata u Nišu.

Šta kaže Boban Stojanović: „Ne treba više protestovati protiv Vučića, već pokazivati podršku studentima i njihovoj listi“

U najnovijoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“, politikolog Boban Stojanović govorio je o lokalnim izborima u Mionici, Sečnju i Negotinu, saradnji opozicije i studenata i tome ko je zapravo dominantan politički akter. „Mi smo ušli u drugu fazu političke borbe“, za Mašinu je naveo Stojanović.

U najnovijoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“, politikolog Boban Stojanović govorio je o lokalnim izborima u Mionici, Sečnju i Negotinu, saradnji opozicije i studenata i tome ko je zapravo dominantan politički akter. „Mi smo ušli u drugu fazu političke borbe“, za Mašinu je naveo Stojanović.

Milena Vasić

Šta kaže Milena Vasić: Imamo nekoliko nivoa problema sa slučajem „Ćacilend”

Čak i u situacijama kada je možda i bilo opravdano upotrebiti silu, ta sila nije upotrebljivana na adekvatan način, jer policajac ne sme službenom palicom da udara nekoga po bubrezima ili po glavi, objašnjava programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i kandidatkinju Zeleno levog fronta za Poverenicu za rodnu ravnopravnost Milena Vasić povodom sve veće policijske brutalnosti na ulicama Srbije. U prethodnoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“, ona je takođe komentarisala prostor oko Pionirskog parka, gde nestaju prava i zakoni, kao i značaj institucije Poverenice u sistemu.

Čak i u situacijama kada je možda i bilo opravdano upotrebiti silu, ta sila nije upotrebljivana na adekvatan način, jer policajac ne sme službenom palicom da udara nekoga po bubrezima ili po glavi, objašnjava programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i kandidatkinju Zeleno levog fronta za Poverenicu za rodnu ravnopravnost Milena Vasić povodom sve veće policijske brutalnosti na ulicama Srbije. U prethodnoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“, ona je takođe komentarisala prostor oko Pionirskog parka, gde nestaju prava i zakoni, kao i značaj institucije Poverenice u sistemu.

protest, radnici kluza, kluz

„Siromaštvo je kod nas normalizovano“, kaže profesorka Aleksandra Nikolajević o otpuštanjima na jugu

Simptomi politike koja godinama proizvodi jeftinu i potpuno zavisnu radnu snagu na jugu Srbije izašli su na videlo u prethodnim mesecima. Nove fabrike koje su se godinama predstavljane kao simbol „ekonomskog razvoja“, sada se masovno zatvaraju, a investitori odlaze istom brzinom kojom su došli. Država se na ove probleme ne osvrće, a ljudi ostaju bez posla, često bez ikakve alternative. Docentkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu za Mašinu analizira uzroke i posledice ovakve politike.

Simptomi politike koja godinama proizvodi jeftinu i potpuno zavisnu radnu snagu na jugu Srbije izašli su na videlo u prethodnim mesecima. Nove fabrike koje su se godinama predstavljane kao simbol „ekonomskog razvoja“, sada se masovno zatvaraju, a investitori odlaze istom brzinom kojom su došli. Država se na ove probleme ne osvrće, a ljudi ostaju bez posla, često bez ikakve alternative. Docentkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu za Mašinu analizira uzroke i posledice ovakve politike.

Miljan Salata

Šta kaže, Miljan Salata: Pitanje Generalštaba je višeslojno, ono je takođe pitanje obnove pravne države, ustavnog poretka, autonomije struke, podele vlasti

Generalštab je za srpsko društvo ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima, smatra arhitekta Miljan Salata. Međutim, kako je dodao, ono za nas može biti šansa da se pomirimo sa sopstvenom prošlošću i da nastavimo dalje, da gledamo u budućnost. U Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ Salata je, pored pitanja Generalštaba, takođe pričao i o pozitivnim i negativnim arhitektonskim i urbanističkim praksama, kao i tzv. investitorskom urbanizmu u Srbiji.

Generalštab je za srpsko društvo ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima, smatra arhitekta Miljan Salata. Međutim, kako je dodao, ono za nas može biti šansa da se pomirimo sa sopstvenom prošlošću i da nastavimo dalje, da gledamo u budućnost. U Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ Salata je, pored pitanja Generalštaba, takođe pričao i o pozitivnim i negativnim arhitektonskim i urbanističkim praksama, kao i tzv. investitorskom urbanizmu u Srbiji.

Strahinja Blažić

„Studenti su mi vratili veru u promenu i inspirisali me“, kaže glumac Strahinja Blažić

Glumac Strahinja Blažić sa studentima je prepešačio više od 300 kilometara, širom Srbije. Prvi put je pešačio zajedno sa studentima od Beograda do Novog Sada, pred protest 1. februara, zatim od Bora do Niša pred protest 1. marta i sada, takođe od Beograda do Novog Sada pred komemorativni skup 1. novembra. Osim što je aktivan na protestima koje su organizovali studenti, Blažić učestvuje i u akcijama koje preduzimaju njegove koleginice i kolege.

Glumac Strahinja Blažić sa studentima je prepešačio više od 300 kilometara, širom Srbije. Prvi put je pešačio zajedno sa studentima od Beograda do Novog Sada, pred protest 1. februara, zatim od Bora do Niša pred protest 1. marta i sada, takođe od Beograda do Novog Sada pred komemorativni skup 1. novembra. Osim što je aktivan na protestima koje su organizovali studenti, Blažić učestvuje i u akcijama koje preduzimaju njegove koleginice i kolege.

Hana Selimović

„Svaki korak je važan“, glumica Hana Selimović o borbi pozorišnih radnica i radnika

Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno je od 1. oktobra za asamble, igranje predstava, publiku. Rok od tri nedelje koji je dala uprava probijen je, a kako glumci u svojim izjava navode, nema naznaka da će uskoro otpočeti sa svojim radom. Predstave Narodnog pozorišta i dalje su „usvojene“ i igraju se u drugim pozorištima. Zaposleni pozorišta izneli su svoje zahteve upravi i Ministarstvu kulture, a njihova poruka od početka je Narodno je na narodno. Borbu glumica i glumaca za Mašinu je komentarisala Hana Selimović.

Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno je od 1. oktobra za asamble, igranje predstava, publiku. Rok od tri nedelje koji je dala uprava probijen je, a kako glumci u svojim izjava navode, nema naznaka da će uskoro otpočeti sa svojim radom. Predstave Narodnog pozorišta i dalje su „usvojene“ i igraju se u drugim pozorištima. Zaposleni pozorišta izneli su svoje zahteve upravi i Ministarstvu kulture, a njihova poruka od početka je Narodno je na narodno. Borbu glumica i glumaca za Mašinu je komentarisala Hana Selimović.

Student Đinović: Radimo na programu studentske liste, najvažniji rezultat pokreta – jedinstvo

Studentska lista, koja će učestvovati na narednim izborima, još uvek nije javno objavljena, ali studenti navode da se na njenom programu aktivno radi i da su u taj proces uključene i druge društvene grupe koje mesecima unazad pružaju podršku studentima. O izborima, policijskoj represiji i pritiscima na studente i građane razgovarali smo u Mašininoj novoj emisiji „Šira slika” sa studentom i bivšim učenikom novosadske Jovine gimnazije Vukašinom Đinovićem.

Studentska lista, koja će učestvovati na narednim izborima, još uvek nije javno objavljena, ali studenti navode da se na njenom programu aktivno radi i da su u taj proces uključene i druge društvene grupe koje mesecima unazad pružaju podršku studentima. O izborima, policijskoj represiji i pritiscima na studente i građane razgovarali smo u Mašininoj emisiji „Šira slika” sa studentom i bivšim učenikom novosadske Jovine gimnazije Vukašinom Đinovićem.

Dejan Atanacković

„Ovu vlast kultura, suštinski, ne zanima“, Dejan Atanacković u emisiji Šira slika

Za vladavinu prava u Srbiji, kao i za bilo šta drugo, poput održavanja sajma knjiga ili normalno funkcionisanje univerziteta, neophodno je da bi se ovaj režim sruši, smatra pisac i aktivista Dejan Atanacković. On je u drugoj epizodi Mašinine emisije „Šira slika“ pričao o bitnosti kulture u Srbiji, bojkotu Sajma knjiga, kao i projektu EXPO 2027, te sveobuhvatnoj korupciji aktuelnog režima.

Za vladavinu prava u Srbiji, kao i za bilo šta drugo, poput održavanja sajma knjiga ili normalno funkcionisanje univerziteta, neophodno je da bi se ovaj režim sruši, smatra pisac i aktivista Dejan Atanacković. On je u drugoj epizodi Mašinine emisije „Šira slika“ pričao o bitnosti kulture u Srbiji, bojkotu Sajma knjiga, kao i projektu EXPO 2027, te sveobuhvatnoj korupciji aktuelnog režima.

Protest "Narodno je narodno"

„Politika uvedena u kulturu, ali ne od strane izvođača“, Aleksandar Srećković Kubura za Mašinu pred novi protest za Narodno pozorište

Protest „Nula (0) za kulturu” biće održan večeras, od 17.00 časova na Trgu Republike u Beogradu. Takođe, njima su se pridružili i studenti Pravnog fakulteta u blokadi sa porukom Narodno, a ne napredno. Na svom instagram profilu, Pravni u blokadi, objavili su da će biti organizovana šetnja od Pravnog fakulteta do Trga Republike. Okupljanje građana je u 16.10 ispred Pravnog fakulteta, nakon čega će se uputiti ka Trgu Republike.

Protest „Nula (0) za kulturu” biće održan večeras, od 17.00 časova na Trgu Republike u Beogradu. Takođe, njima su se pridružili i studenti Pravnog fakulteta u blokadi sa porukom Narodno, a ne napredno. Na svom instagram profilu, Pravni u blokadi, objavili su da će biti organizovana šetnja od Pravnog fakulteta do Trga Republike. Okupljanje građana je u 16.10 ispred Pravnog fakulteta, nakon čega će se uputiti ka Trgu Republike.

Rodoljub Šabić

„Vlast ne da izbore jer zna da će izgubiti“, Rodoljub Šabić u emisiji Šira slika

O strategiji za izlazak na naredne izbore treba da govore predstavnici studentskog pokreta i opozicionih partija, smatra bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ali je neophodno da postoji sinergija u njihovom delovanju. On je u prvoj epizodi Mašinine emisije „ Šira slika” naveo da se vlast plaši da raspiše izbore jer procenjuje da ih može izgubiti.

O strategiji za izlazak na naredne izbore treba da govore predstavnici studentskog pokreta i opozicionih partija, smatra bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ali je neophodno da postoji sinergija u njihovom delovanju. On je u prvoj epizodi Mašinine emisije „ Šira slika” naveo da se vlast plaši da raspiše izbore jer procenjuje da ih može izgubiti.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs