Forma: Intervju

Megafon

„Država je protiv nas“: Kako se u Srbiji sužava prostor za nezavisno novinarstvo

Sedamdeset jedan otvoren slučaj napada na novinare u prvih šest meseci godine i samo jedan pravosnažno okončan slučaj, prema podacima koje navodi ANEM, govore o gotovo potpunoj nekažnjivosti. Istovremeno, novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, targetiranjem, pretnjama, finansijskim pritiscima i pokušajima da se profesionalni mediji isključe iz javnog prostora. „Država je protiv nas“, ocenjuje za Mašinu Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Sedamdeset jedan otvoren slučaj napada na novinare u prvih šest meseci godine i samo jedan pravosnažno okončan slučaj, prema podacima koje navodi ANEM, govore o gotovo potpunoj nekažnjivosti. Istovremeno, novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, targetiranjem, pretnjama, finansijskim pritiscima i pokušajima da se profesionalni mediji isključe iz javnog prostora. „Država je protiv nas“, ocenjuje za Mašinu Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Minja Bogavac i Jovan Zdravković; Foto: Mašina.

„Ako budemo čekali idealno vreme, neće imati ko da ga dočeka“: Reflektor teatar gradi novi dom za pozorište i zajednicu

Devastacija i represija nad kulturom i umetnošću u Srbiji dočekana je odgovorom kakav možda nije očekivan. Prethodnih godinu i po dana, imali smo priliku da vidimo samo još veću hrabrost i želju umetnica i umetnika da beskompromisno stvaraju. Još jedan u nizu hrabrih koraka je poduhvat Reflektor teatra da u staroj i ruiniranoj zgradi bivšeg Srboleka izgrade pozorište – ali i prostor koji će pripadati svima onima koji se osećaju kao da za njih nema mesta. Milena Minja Bogavac i Jovan Zdravković su nas proveli kroz zgradu i pokazali gde će uskoro postojati jedan novi, javni kulturni centar.

Devastacija i represija nad kulturom i umetnošću u Srbiji dočekana je odgovorom kakav možda nije očekivan. Prethodnih godinu i po dana, imali smo priliku da vidimo samo još veću hrabrost i želju umetnica i umetnika da beskompromisno stvaraju. Još jedan u nizu hrabrih koraka je poduhvat Reflektor teatra da u staroj i ruiniranoj zgradi bivšeg Srboleka izgrade pozorište – ali i prostor koji će pripadati svima onima koji se osećaju kao da za njih nema mesta. Milena Minja Bogavac i Jovan Zdravković su nas proveli kroz zgradu i pokazali gde će uskoro postojati jedan novi, javni kulturni centar.

Kamere

Veran Matić: „Javni interes zamenjen finansiranjem propagandne mreže“

Od početka godine u Srbiji je registrovano najmanje 88 novih medija, dok je na 140 završenih konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno oko 1,7 milijardi dinara. Analize Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokazuju da je značajan deo novca završio kod nekoliko velikih medijskih grupacija i njihovih povezanih firmi, dok se istovremeno ubrzano širi mreža novih lokalnih portala. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić za Mašinu ocenjuje da sistem projektnog sufinansiranja više ne ostvaruje svoju prvobitnu svrhu i upozorava da profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava neophodnih za opstanak.

Od početka godine u Srbiji je registrovano najmanje 88 novih medija, dok je na 140 završenih konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno oko 1,7 milijardi dinara. Analize Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokazuju da je značajan deo novca završio kod nekoliko velikih medijskih grupacija i njihovih povezanih firmi, dok se istovremeno ubrzano širi mreža novih lokalnih portala. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić za Mašinu ocenjuje da sistem projektnog sufinansiranja više ne ostvaruje svoju prvobitnu svrhu i upozorava da profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava neophodnih za opstanak.

baucal

Baucal o Univerzitetu „Sveti Sava“: Može da nosi ime univerziteta, ali suštinski neće biti univerzitet

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal u razgovoru za Mašinu ocenio je da osnivanje novih univerziteta nije sporno ukoliko iza takvih odluka stoje ozbiljne analize, jasna razvojna strategija i široka stručna rasprava. Međutim, govoreći o najavljenom Univerzitetu „Sveti Sava“, upozorava da javni univerzitet koji nastaje u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom dovodi u pitanje samu suštinu univerziteta kao mesta slobodnog kritičkog mišljenja. „Može da nosi tablu na kojoj piše univerzitet, ali suštinski neće biti univerzitet“, poručuje Baucal, uz ocenu da iza aktuelnih poteza vlasti vidi pokušaj slabljenja autonomije visokog obrazovanja i uspostavljanja političke kontrole nad akademskom zajednicom.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal u razgovoru za Mašinu ocenio je da osnivanje novih univerziteta nije sporno ukoliko iza takvih odluka stoje ozbiljne analize, jasna razvojna strategija i široka stručna rasprava. Međutim, govoreći o najavljenom Univerzitetu „Sveti Sava“, upozorava da javni univerzitet koji nastaje u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom dovodi u pitanje samu suštinu univerziteta kao mesta slobodnog kritičkog mišljenja. „Može da nosi tablu na kojoj piše univerzitet, ali suštinski neće biti univerzitet“, poručuje Baucal, uz ocenu da iza aktuelnih poteza vlasti vidi pokušaj slabljenja autonomije visokog obrazovanja i uspostavljanja političke kontrole nad akademskom zajednicom.

Evroposlanik o rudarenju u Srbiji: Nephodna je istina za šta će se sirovine koristiti, protest građana protiv Rio Tinta opravdan

Teško je poverovati da nemačka vlada nema sve informacije spornim stvarima u vezi sa projektom EXPO 2027 u Srbiji, uzevši u obzir nedavna saznanja istraživačkih novinara da je Jerg Heskens, koji radi za Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ), savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za nemačke investicije, rekao je za Mašinu poslanik Evropskog parlamenta iz nemačke Levice Martin Gunter. Sa njim smo razgovarali i o rudarskim istraživanjima u Srbiji i o studentskim i građanskim protestima.

Teško je poverovati da nemačka vlada nema sve informacije spornim stvarima u vezi sa projektom EXPO 2027 u Srbiji, uzevši u obzir nedavna saznanja istraživačkih novinara da je Jerg Heskens, koji radi za Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ), savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za nemačke investicije, rekao je za Mašinu poslanik Evropskog parlamenta iz nemačke Levice Martin Gunter. Sa njim smo razgovarali i o rudarskim istraživanjima u Srbiji i o studentskim i građanskim protestima.

Rodoljub Šabić

Šabić o rušenju u Savamali: Mora ostati kao opomena da se ovakve stvari nikada ne ponove

Nakon što je opominjao institucije da moraju javnosti dati informacije o tome ko je odgovoran za rušenje u Savamali, tadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i sam je bio predmet tužbi Republičkog javnog tužilaštva. Deset godina nakon izborne noći u kojoj su porušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, Šabić za Mašinu navodi da je taj događaj obeležio početak procesa koji vodi do devastacije pravne države, potpune dominacije političke volje i degradiranja institucija.

Nakon što je opominjao institucije da moraju javnosti dati informacije o tome ko je odgovoran za rušenje u Savamali, tadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i sam je bio predmet tužbi Republičkog javnog tužilaštva. Deset godina nakon izborne noći u kojoj su porušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, Šabić za Mašinu navodi da je taj događaj obeležio početak procesa koji vodi do devastacije pravne države, potpune dominacije političke volje i degradiranja institucija.

Đokica Jovanović

„Mladi su ustali i kažu: ‘Hoću da kreiram stvarnost u kojoj ću sutra moći normalno da živim’“, Đokica Jovanović o društvenim borbama

Prošlo je deset godina od rušenja u Savamali i rađanja velikog društveno-političkog pokreta protiv osionosti režima i korupcije. Jedan od učesnika tih dešavanja je bio i Đokica Jovanović kao jedan od pokretača građanskog organizovanja oko komunalnih i socijalnih pitanja u Nišu. Ovaj profesor sociologije u penziji danas daje sumornu, ali preciznu dijagnozu društva – kriza je dublja, pritisci su veći, a prostor za delovanje sve uži. U razgovoru za Mašinu govori o ličnoj ceni javnog angažmana, ulozi intelektualaca u vremenu protesta i razlozima zbog kojih su upravo mladi danas najglasniji, ocenjujući da se društvo nalazi u fazi u kojoj su „šanse praktično presečene“, a borba za elementarno dostojanstvo postaje nužnost, a ne izbor.

Prošlo je deset godina od rušenja u Savamali i rađanja velikog društveno-političkog pokreta protiv osionosti režima i korupcije. Jedan od učesnika tih dešavanja je bio i Đokica Jovanović kao jedan od pokretača građanskog organizovanja oko komunalnih i socijalnih pitanja u Nišu. Ovaj profesor sociologije u penziji danas daje sumornu, ali preciznu dijagnozu društva – kriza je dublja, pritisci su veći, a prostor za delovanje sve uži. U razgovoru za Mašinu govori o ličnoj ceni javnog angažmana, ulozi intelektualaca u vremenu protesta i razlozima zbog kojih su upravo mladi danas najglasniji, ocenjujući da se društvo nalazi u fazi u kojoj su „šanse praktično presečene“, a borba za elementarno dostojanstvo postaje nužnost, a ne izbor.

Vladimir Ž. Jovanović

„Potezom pera oduzeta četvrtina fakulteta“: Dekan Filozofskog u Nišu o presedanu, studentima u vakuumu i borbi za opstanak institucije

Situacija na Filozofskom fakultetu u Nišu dodatno se zakomplikovala nakon odluke o oduzimanju dozvole za rad pojedinim departmanima i paralelnog formiranja Fakulteta srpskih studija. Dekan fakulteta, prof. dr Vladimir Ž. Jovanović, u razgovoru za Mašinu ističe da se fakultet suočava sa presedanom koji duboko zadire u autonomiju univerziteta, ali i u svakodnevno funkcionisanje nastavnog procesa.

Situacija na Filozofskom fakultetu u Nišu dodatno se zakomplikovala nakon odluke o oduzimanju dozvole za rad pojedinim departmanima i paralelnog formiranja Fakulteta srpskih studija. Dekan fakulteta, prof. dr Vladimir Ž. Jovanović, u razgovoru za Mašinu ističe da se fakultet suočava sa presedanom koji duboko zadire u autonomiju univerziteta, ali i u svakodnevno funkcionisanje nastavnog procesa.

Protest za Zakon roditelj-negovatelj; Foto: Igor Čabarkapa.

„Mi tražimo samo jedno: da se naš život i život naše dece, konačno uzme za ozbiljno“: Majke o Nacrtu zakona roditelj-negovatelj

Nakon apela i protesta roditelja, Nacrt zakona roditelj-negovatelj usvojen je 30. marta 2026. godine. Roditelji smatraju da se on ima ozbiljne propuste i da ne rešava glavne probleme sa kojima su suočeni. Mašina razgovara sa dve mame o tome kako izgleda svakodnevni život roditelja-negovatelja, koji su njihovi zahtevi i šta Nacrt zakona propušta.

Nakon apela i protesta roditelja, Nacrt zakona roditelj-negovatelj usvojen je 30. marta 2026. godine. Roditelji smatraju da se on ima ozbiljne propuste i da ne rešava glavne probleme sa kojima su suočeni. Mašina razgovara sa dve mame o tome kako izgleda svakodnevni život roditelja-negovatelja, koji su njihovi zahtevi i šta Nacrt zakona propušta.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze u razgovoru za Mašinu

Frančeska Albaneze: Zbog trgovine oružjem sa Izraelom posledice po Srbiju bi mogle biti ozbiljne

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze, govoreći o odnosima Srbije i Izraela, posebno u kontekstu trgovine oružjem, upozorava da bi posledice po Srbiju mogle biti ozbiljne. Za Mašinu kaže da postoji mogućnost odgovornosti države, ali i individualne odgovornosti zvaničnika koji odobravaju takve transfere.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze, govoreći o odnosima Srbije i Izraela, posebno u kontekstu trgovine oružjem, upozorava da bi posledice po Srbiju mogle biti ozbiljne. Za Mašinu kaže da postoji mogućnost odgovornosti države, ali i individualne odgovornosti zvaničnika koji odobravaju takve transfere.

Čekaonica

Retke bolesti između budžetskih cifara i stvarnih potreba pacijenata

Svake godine poslednjeg dana u februaru obeležava se Međunarodni dan retkih bolesti. Tog dana pitanje sistemske brige o osobama koje žive sa retkim dijagnozama ponovo dolazi u fokus javnosti. Iako se u zvaničnim saopštenjima često iznose visoke budžetske cifre, iskustva pacijenata i njihovih porodica govore o sporoj dijagnostici, ograničenom pristupu terapijama i prebacivanju odgovornosti između institucija.

Svake godine poslednjeg dana u februaru obeležava se Međunarodni dan retkih bolesti. Tog dana pitanje sistemske brige o osobama koje žive sa retkim dijagnozama ponovo dolazi u fokus javnosti. Iako se u zvaničnim saopštenjima često iznose visoke budžetske cifre, iskustva pacijenata i njihovih porodica govore o sporoj dijagnostici, ograničenom pristupu terapijama i prebacivanju odgovornosti između institucija.

Portugalski ekološki aktivista: Portugal i Srbija dele istu borbu

Ekološki aktivisti u Portugalu nedavno su dospeli u fokus javnosti podnošenjem tužbe protiv Evropske komisije zbog odluke da planirani, nepopularni rudnik proglasi „strateškim projektom“. Borba lokalnog stanovništva protiv rudarske kompanije i saučesništva vlade ima brojne sličnosti sa borbom u Jadru. Razgovarali smo sa portugalskim aktivistom uključenim u odbranu Kovaš do Baroza, koji je ranije posetio Balkan i povezao se sa antiekstraktivističkim pokretima, o tome zašto ova dva pokreta treba da se udruže u solidarnosti.

Ekološki aktivisti u Portugalu nedavno su dospeli u fokus javnosti podnošenjem tužbe protiv Evropske komisije zbog odluke da planirani, nepopularni rudnik proglasi „strateškim projektom“. Borba lokalnog stanovništva protiv rudarske kompanije i saučesništva vlade ima brojne sličnosti sa borbom u Jadru. Razgovarali smo sa portugalskim aktivistom uključenim u odbranu Kovaš do Baroza, koji je ranije posetio Balkan i povezao se sa antiekstraktivističkim pokretima, o tome zašto ova dva pokreta treba da se udruže u solidarnosti.

Ana Mirković

„Mladi poseduju intuitivnu mudrost za prepoznavanje neiskrenosti, političke kampanje to čini kontraproduktivnim ili banalnim u njihovim očima“, kaže Ana Mirković za Mašinu

U susret novim izborima koji nas očekuju u ovoj godini, o uticaju političkog marketinga na društvenim mrežama sa posebnim fokusom na psihološke mehanizme koji oblikuju stavove generacije Z i Alfa, sagovornica Mašine psihološkinja i osnivačica Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković kaže da moderna komunikacija primarno cilja na emocije, autentičnost i personalizaciju, jer mladi tradicionalne medije smatraju nerelevantnim i radije se povezuju sa sadržajem koji deluje iskreno.

U susret novim izborima koji nas očekuju u ovoj godini, o uticaju političkog marketinga na društvenim mrežama sa posebnim fokusom na psihološke mehanizme koji oblikuju stavove generacije Z i Alfa, sagovornica Mašine psihološkinja i osnivačica Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković kaže da moderna komunikacija primarno cilja na emocije, autentičnost i personalizaciju, jer mladi tradicionalne medije smatraju nerelevantnim i radije se povezuju sa sadržajem koji deluje iskreno.

čekanje u redu

Mogu li penzije da pokriju realne troškove života?

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je juče na televiziji Pink izjavila da otkako je Srpska napredna stranka na vlasti penzioneri sve bolje žive. Ona je tom prilikom navela i da penzije u Srbiji sve više rastu i mogu da pokriju sve veći procenat troškova, kako je rekla, kvaliteta života. Kakvi su realni pokazatelji razgovarali smo sa Vladimirom Simovićem, sociologom i koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je juče na televiziji Pink izjavila da otkako je Srpska napredna stranka na vlasti penzioneri sve bolje žive. Ona je tom prilikom navela i da penzije u Srbiji sve više rastu i mogu da pokriju sve veći procenat troškova, kako je rekla, kvaliteta života. Kakvi su realni pokazatelji razgovarali smo sa Vladimirom Simovićem, sociologom i koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Ana Martinoli

Ana Martinoli: TikTok lajv predsednika je znak panike i gubitka uticaja

U istom danu su potpisani takozvani Mrdićevi zakoni, zaplenjeno pet tona marihuane koja se dovodi u vezu sa funkcionerom Srpske napredne stranke i organizovan je „prvi lajv šou“ predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Svaka ova vest je važna, kao lice i naličje jednog sistema koji je u ozbiljnoj krizi više od godinu dana. O poslednjoj smo razgovarali sa Anom Martinoli, teoretičarkom medija i profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U istom danu su potpisani takozvani Mrdićevi zakoni, zaplenjeno pet tona marihuane koja se dovodi u vezu sa funkcionerom Srpske napredne stranke i organizovan je „prvi lajv šou“ predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Svaka ova vest je važna, kao lice i naličje jednog sistema koji je u ozbiljnoj krizi više od godinu dana. O poslednjoj smo razgovarali sa Anom Martinoli, teoretičarkom medija i profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

baucal

Kako da škola bude mesto učenja, a ne frustracije: Aleksandar Baucal o neophodnim reformama u obrazovanju

„Tvrdnja ministra da su današnje generacije učenika ,falične‘ i da imaju manje pažnje i koncentracije može da zvuči na prvi pogled kao stručni, psihološki argument. Međutim, kada se malo razmisli, brzo postaje jasno da je reč o opasnoj političkoj manipulaciji“, smatra profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, koji za Mašinu govori o tome zašto je manjak posvećenosti učenica i učenika zapravo odraz kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i kako on može biti bolji.

„Tvrdnja ministra da su današnje generacije učenika ,falične‘ i da imaju manje pažnje i koncentracije može da zvuči na prvi pogled kao stručni, psihološki argument. Međutim, kada se malo razmisli, brzo postaje jasno da je reč o opasnoj političkoj manipulaciji“, smatra profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, koji za Mašinu govori o tome zašto je manjak posvećenosti učenica i učenika zapravo odraz kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i kako on može biti bolji.

Raša Nedeljkov u emisiji Šta kaže

Raša Nedeljkov: Snažan front demokratske Srbije jedina šansa za slobodu

Rašu Nedeljkova smo poslednji put sreli na ulici u Mionici, kada je pokušavao da zaustavi vozilo u kom su bila dva muškarca koja su, naočigled policije, pokušavala da napuste parking na kome su neposredno pre toga ugrozili dve članice posmatračke misije Crta. O značaju kontrolora i posmatračkih misija, bezbednosti, dezintegrisanju demokratije ali i njenoj odbrani na dolazećim vanrednim izborima pročitajte u razgovoru koji je vodio Marko Miletić.

Rašu Nedeljkova smo poslednji put sreli na ulici u Mionici, kada je pokušavao da zaustavi vozilo u kom su bila dva muškarca koja su, naočigled policije, pokušavala da napuste parking na kome su neposredno pre toga ugrozili dve članice posmatračke misije Crta. O značaju kontrolora i posmatračkih misija, bezbednosti, dezintegrisanju demokratije ali i njenoj odbrani na dolazećim vanrednim izborima pročitajte u razgovoru koji je vodio Marko Miletić.

Miša Jevgenijević iz Društva za zaštitu Rzava Rzavljani

Brana na velikom Rzavu: bezbednosna pretnja po ljude i ekologiju

Razgovarali smo sa Mišom Jevgenijevićem iz Društva za zaštitu Rzava Rzavljani, a povod našeg razgovora je izgradnja brane na Rzavu. Ovo društvo i aktivisti iz okoline Rzava se godinama bore protiv izgradnje brane, ukazuju na to da ona može da donese velike rizike i opasnost, između ostalog i po bezbednost građana.

Razgovarali smo sa Mišom Jevgenijevićem iz Društva za zaštitu Rzava Rzavljani, a povod našeg razgovora je izgradnja brane na Rzavu. Ovo društvo i aktivisti iz okoline Rzava se godinama bore protiv izgradnje brane, ukazuju na to da ona može da donese velike rizike i opasnost, između ostalog i po bezbednost građana.

Bojana Tamindžija; Foto: Medija centar Beograd.

„Sindikalna borba se mora politizovati i internacionalizovati“, smatra Bojana Tamindžija

Prošlo je godinu dana od studentskog poziva na generalni štrajk. Nakon brojnih sastanaka i akcija, sindikalno delovanje je od tada u statusu quo. Zašto je to tako, kojim putem sindikati moraju da pođu i zašto će bez mladih propasti – za Mašinu govori Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije.

Prošlo je godinu dana od studentskog poziva na generalni štrajk. Nakon brojnih sastanaka i akcija, sindikalno delovanje je od tada u statusu quo. Zašto je to tako, kojim putem sindikati moraju da pođu i zašto će bez mladih propasti – za Mašinu govori Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije.

Petar Denčev

Pisac Petar Denčev: „Korupcija nije moralna mana, već model upravljanja“

U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.

U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.

katanac na vratima apoteke

Radnica Apoteke Beograd: Profit ne zna za javno zdravlje

Za sada je sasvim nepoznatno šta će koncesija tačno značiti za Apoteku Beograd: šta će biti sa radnicama i radnicima, laboratorijama i posebnim preparatima koje samo Apoteka proizvodi i da li će profit sasvim preuzeti primat nad javnim zdravljem. Radnica Apoteke Beograd, Sanja Sudimac, za Mašinu opisuje teške uslove u kojima zaposleni rade bez plata, suočeni sa nedostatkom lekova i pretnjom privatizacije.

Za sada je sasvim nepoznatno šta će koncesija tačno značiti za Apoteku Beograd: šta će biti sa radnicama i radnicima, laboratorijama i posebnim preparatima koje samo Apoteka proizvodi i da li će profit sasvim preuzeti primat nad javnim zdravljem. Radnica Apoteke Beograd, Sanja Sudimac, za Mašinu opisuje teške uslove u kojima zaposleni rade bez plata, suočeni sa nedostatkom lekova i pretnjom privatizacije.

Dario Acelini

„SAD su umiruća imperija“, politikolog Dario Acelini o napadu na Venecuelu

Napad SAD-a na Venecuelu i otmica predsednika Nikolasa Madura, prema politikologu Dariju Aceliniju, ne predstavljaju samo kršenje međunarodnog prava već njegov potpuni kraj. U intervjuu za Mašinu, Acelini objašnjava zašto ovaj događaj vidi kao simptom „umiruće imperije“, ali i kao uvod u novu, opasnu fazu globalnih sukoba.

Napad SAD-a na Venecuelu i otmica predsednika Nikolasa Madura, prema politikologu Dariju Aceliniju, ne predstavljaju samo kršenje međunarodnog prava već njegov potpuni kraj. U intervjuu za Mašinu, Acelini objašnjava zašto ovaj događaj vidi kao simptom „umiruće imperije“, ali i kao uvod u novu, opasnu fazu globalnih sukoba.

Nikolas Maduro

Šta znači američki napad na Venecuelu: Geopolitika sile

U noći između 2. i 3. januara, Sjedinjene Američke Države izvele su direktnu vojnu intervenciju u Venecueli i nasilno uklonile predsednika Nikolasa Madura, čime je još jednom ogoljena realnost savremene geopolitike – svet u kojem međunarodno pravo ne važi. O tom događaju, koji prevazilazi granice jedne zemlje i pogađa čitav latinoamerički region, Vladimir Simović je razgovarao sa Dejanom Mihailovićem, filozofom i politikologom iz Meksiko Sitija, koji upozorava da napad na Venecuelu predstavlja pokušaj obnove potpune hegemonije Vašingtona nad „zadnjim dvorištem“ američkog kontinenta.

U noći između 2. i 3. januara, Sjedinjene Američke Države izvele su direktnu vojnu intervenciju u Venecueli i nasilno uklonile predsednika Nikolasa Madura, čime je još jednom ogoljena realnost savremene geopolitike – svet u kojem međunarodno pravo ne važi. O tom događaju, koji prevazilazi granice jedne zemlje i pogađa čitav latinoamerički region, Vladimir Simović je razgovarao sa Dejanom Mihailovićem, filozofom i politikologom iz Meksiko Sitija, koji upozorava da napad na Venecuelu predstavlja pokušaj obnove potpune hegemonije Vašingtona nad „zadnjim dvorištem“ američkog kontinenta.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs