Pojam: Ekonomija

Novac

Veći minimalac, manji porezi: Ko zapravo ima korist?

Najavljeno povećanje minimalne zarade prati smanjenje poreza i doprinosa, koje vlast predstavlja kao olakšicu za poslodavce. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš, poreske olakšice neće obuhvatiti samo one koji isplaćuju minimalac, već sve poslodavce. Dok se raspravlja o tome da li će minimalna zarada biti 600 ili 650 evra, ostaje otvoreno ključno pitanje: da li minimalna zarada u Srbiji uopšte omogućava dostojanstven život?

Najavljeno povećanje minimalne zarade prati smanjenje poreza i doprinosa, koje vlast predstavlja kao olakšicu za poslodavce. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš, poreske olakšice neće obuhvatiti samo one koji isplaćuju minimalac, već sve poslodavce. Dok se raspravlja o tome da li će minimalna zarada biti 600 ili 650 evra, ostaje otvoreno ključno pitanje: da li minimalna zarada u Srbiji uopšte omogućava dostojanstven život?

„Politika odozdo”: Promenjeni kriterijumi za dodelu javnog novca u Aleksincu

Žene poljoprivrednice iz Aleksinca i okoline, kada konkurišu za dobijanje opštinskih subvencija, imaju jedan bod više nego muškarci. Razlog za to je uvođenje tzv. „kriterijuma rodne ravnopravnosti“. O ovoj temi pisali smo u okviru serijala „Politika odozdo“ koji se sprovodi u saradnji Beogradskom otvorenom školom.

Žene poljoprivrednice iz Aleksinca i okoline, kada konkurišu za dobijanje opštinskih subvencija, imaju jedan bod više nego muškarci. Razlog za to je uvođenje tzv. „kriterijuma rodne ravnopravnosti“. O ovoj temi pisali smo u okviru serijala „Politika odozdo“ koji se sprovodi u saradnji Beogradskom otvorenom školom.

radnici

Minimalac će u 2027. godini radnicima obezbediti pola od dostojanstvenog života

Vlada Srbije i Ministarstvo finansija predlažu da minimalna zarada u 2027. godini bude 600 evra, odnosno oko 70.000 dinara. Da se od toga ne može živeti dostojanstveno dokazuje i današnji obračun Centra za politike emancipacije (CPE), prema kom plata za život iznosi 154.740 dinara – dovoljno da radnice i radnici pokriju osnovne osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe sebe i svojih porodica. Kako da ljudi u Srbiji rade, a ne budu i dalje siromašni i kakva nam je razvojna politika potrebna za Mašinu govore predstavnici sindikata, poslodavaca i CPE-a.

Vlada Srbije i Ministarstvo finansija predlažu da minimalna zarada u 2027. godini bude 600 evra, odnosno oko 70.000 dinara. Da se od toga ne može živeti dostojanstveno dokazuje i današnji obračun Centra za politike emancipacije (CPE), prema kom plata za život iznosi 154.740 dinara – dovoljno da radnice i radnici pokriju osnovne osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe sebe i svojih porodica. Kako da ljudi u Srbiji rade, a ne budu i dalje siromašni i kakva nam je razvojna politika potrebna za Mašinu govore predstavnici sindikata, poslodavaca i CPE-a.

rafovi u prodavnici

Više od 150.000 dinara je potrebno za iole dostojanstven život: CPE objavio obračun za 2026

Centar za politike emancipacije (CPE) uradio je novi obračun plate za život koja za ovu godinu iznosi nešto više od 150.000 dinara. Obračun je izračunat na osnovu inflatornih kretanja u 2025. godini.

Centar za politike emancipacije (CPE) uradio je novi obračun plate za život koja za ovu godinu iznosi nešto više od 150.000 dinara. Obračun je izračunat na osnovu inflatornih kretanja u 2025. godini.

Danas počinju pregovori o minimalnoj zaradi u 2027. godini

Socijalno-ekonomski savet (SES) danas započinje pregovore o minimalnoj zaradi u 2027. godini. Minimalac u Srbiji je među najnižim u Evropi, a predsednik države istakao je da je njegov cilj da on dostigne 650 evra. Sindikati ističu da minimalac mora biti usklađen sa ostalim zaradama i prati njihov rast.

Socijalno-ekonomski savet (SES) danas započinje pregovore o minimalnoj zaradi u 2027. godini. Minimalac u Srbiji je među najnižim u Evropi, a predsednik države istakao je da je njegov cilj da on dostigne 650 evra. Sindikati ističu da minimalac mora biti usklađen sa ostalim zaradama i prati njihov rast.

Beograd na vodi

ZLF: Izveštaj DRI pokazao da vlast krije gradsku imovinu vrednu kao tri budžeta grada

Zeleno-levi front (ZLF) saopštava da nalazi Državne revizorske institucije (DRI) otkrivaju ozbiljne probleme u prikazivanju gradske imovine, a posebno je zabrinjavajuće da se radi o nefinansijskoj imovini u vrednosti oko 606,7 milijardi dinara, što je približno vrednosti čak tri godišnja budžeta Beograda.

Zeleno-levi front (ZLF) saopštava da nalazi Državne revizorske institucije (DRI) otkrivaju ozbiljne probleme u prikazivanju gradske imovine, a posebno je zabrinjavajuće da se radi o nefinansijskoj imovini u vrednosti oko 606,7 milijardi dinara, što je približno vrednosti čak tri godišnja budžeta Beograda.

kupovina u supermarketu

Svetski dan siromašnih: Koliko su socijalne politike u Srbiji efikasne?

Sutrašnji Svetski dan siromašnih ove godine u riziku od siromaštva dočekuje petina stanovništva Srbije, što je oko milion ljudi. Šta to podrazumeva i kako se boriti protiv siromaštva, za Mašinu objašnjava Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11.

Sutrašnji Svetski dan siromašnih ove godine u riziku od siromaštva dočekuje petina stanovništva Srbije, što je oko milion ljudi. Šta to podrazumeva i kako se boriti protiv siromaštva, za Mašinu objašnjava Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11.

Foto: Marko Miletić / Mašina; auto, dunav, par

Radni vek u EU se produžava za dve godine, a životni za manje od jedne

Dizanje granice za starosnu penziju u Evropskoj uniji ne nalazi opravdanje u produžavanju životnog veka. Prema podacima Eurostata, dolazi do raskoraka u radnom i životnom veku – na štetu radnica i radnika, koji rade 2 godine duže, dok u proseku žive nešto manje od godinu dana duže.

Dizanje granice za starosnu penziju u Evropskoj uniji ne nalazi opravdanje u produžavanju životnog veka. Prema podacima Eurostata, dolazi do raskoraka u radnom i životnom veku – na štetu radnica i radnika, koji rade 2 godine duže, dok u proseku žive nešto manje od godinu dana duže.

Štrajk radnika Fiata u Kragujevcu

Krah automobilske industrije u Evropi i najava globalnog napada na radna prava

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Radosavljević (FEFA): Jednokratna pomoć nije besplatan novac – platiće je građani kroz novo zaduživanje

Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi svi punoletni građani mogli da dobiju jednokratnu novčanu pomoć, uz tvrdnju da ona ne bi bila finansirana iz budžeta, izazvala je brojne reakcije ekonomista. Profesor na FEFA fakultetu i ekonomista Goran Radosavljević za Mašinu ocenjuje da država za takvu meru nema „skriveni izvor novca“, već da će se, ukoliko ona bude sprovedena, Srbija dodatno zadužiti. Istovremeno, smatra da ovakve isplate imaju i političku i ekonomsku funkciju – mogu da posluže kao predizborni podsticaj biračima, ali i kao način da se privremeno poveća privredni rast kroz rast potrošnje.

Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi svi punoletni građani mogli da dobiju jednokratnu novčanu pomoć, uz tvrdnju da ona ne bi bila finansirana iz budžeta, izazvala je brojne reakcije ekonomista. Profesor na FEFA fakultetu i ekonomista Goran Radosavljević za Mašinu ocenjuje da država za takvu meru nema „skriveni izvor novca“, već da će se, ukoliko ona bude sprovedena, Srbija dodatno zadužiti. Istovremeno, smatra da ovakve isplate imaju i političku i ekonomsku funkciju – mogu da posluže kao predizborni podsticaj biračima, ali i kao način da se privremeno poveća privredni rast kroz rast potrošnje.

Ko u Srbiji može da priušti letovanje i kako?

Oko 36 posto građana Srbije živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od prošle godine. Taj procenat se, pak, smanjivao tokom prethodnih godina. Statistika o mogućnosti odlaska na odmore ne znači suštinsko poboljšanje životnog standarda, a građani se, kako bi obezbedili nekoliko dana predaha za porodicu, često zadužuju ili odriču osnovnih životnih potreba, objašnjavaju naše sagovornice Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije (CPE) i Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A 11.

Oko 36 posto građana Srbije živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od prošle godine. Taj procenat se, pak, smanjivao tokom prethodnih godina. Statistika o mogućnosti odlaska na odmore ne znači suštinsko poboljšanje životnog standarda, a građani se, kako bi obezbedili nekoliko dana predaha za porodicu, često zadužuju ili odriču osnovnih životnih potreba, objašnjavaju naše sagovornice Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije (CPE) i Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A 11.

Saobraćaj u Beogradu, trolejbusi

Jovanović: U rebalansu čak 50 milijardi dinara za prevoznike u Beogradu

Prema najnovijem rebalansu budžeta će, kako navodi direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović, čak pedeset milijardi dinara biti dodeljeno prevoznicima u Beogradu, kao i privatnicima i Gradskom saobraćajnom preduzeću, „što je rekordan iznos i potvrda da ovi izdaci nekontrolisano rastu.

Prema najnovijem rebalansu budžeta će, kako navodi direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović, čak pedeset milijardi dinara biti dodeljeno prevoznicima u Beogradu, kao i privatnicima i Gradskom saobraćajnom preduzeću, „što je rekordan iznos i potvrda da ovi izdaci nekontrolisano rastu.

čekanje u redu

Koga zaboravljaju izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je na javnoj raspravi do 6 jula, donosi određene novitete, ali predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Ivica Cvetanović za Mašinu ocenjuje da su u pitanju „kozmetičke“ izmene. Jedno od važnih pitanja odnosi se na penale za prevremeni odlazak u penziju – što se u Nacrtu ne spominje, a Ministarstvo je i odbilo predloge da se ta odredba izmeni. Osim toga, brojna pitanja i problemi penzioneri ovim Nacrtom zakonom nisu adresirani.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je na javnoj raspravi do 6 jula, donosi određene novitete, ali predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Ivica Cvetanović za Mašinu ocenjuje da su u pitanju „kozmetičke“ izmene. Jedno od važnih pitanja odnosi se na penale za prevremeni odlazak u penziju – što se u Nacrtu ne spominje, a Ministarstvo je i odbilo predloge da se ta odredba izmeni. Osim toga, brojna pitanja i problemi penzioneri ovim Nacrtom zakonom nisu adresirani.

ljudi

„Kada se inkluzija uspostavi u obrazovanju, ona se prirodno prenosi i na tržište rada“: Kako do punih prava osoba sa invaliditetom u Srbiji

„Mi i dalje imamo sistem kvota, što samo po sebi pokazuje da zapošljavanje osoba sa invaliditetom još nije postalo uobičajena praksa kod većine poslodavaca“, za Mašinu kaže dr Kosana Beker, govoreći o novim izmenama zakona koje će ukinuti poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI). Kako izgraditi društvo u kom osobe sa invaliditetom nisu kvota, već punopravni članovi društva, razgovaramo sa Beker.

„Mi i dalje imamo sistem kvota, što samo po sebi pokazuje da zapošljavanje osoba sa invaliditetom još nije postalo uobičajena praksa kod većine poslodavaca“, za Mašinu kaže pravnica dr Kosana Beker, govoreći o novim izmenama zakona koje će ukinuti poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI). Kako izgraditi društvo u kom osobe sa invaliditetom nisu kvota, već punopravni članovi društva, razgovaramo sa Beker.

Kome ide u korist ukidanje olakšica za zapošljavanje osoba sa invaliditetom?

Od naredne godine, ukoliko budu usvojene izmene dva zakona koja su trenutno na javnoj raspravi, biće ukinute poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Sagovornice Mašine filozofkinja i aktivistkinja sa invaliditetom Jana Krstić i Nevena Tarlanović, osnovačica inicijative Sposobne politike, ističu da to može dovesti do još većeg smanjenja stope zaposlenosti osoba sa invaliditetom, koja je, kako kažu, već „katastrofalna”.

Od naredne godine, ukoliko budu usvojene izmene dva zakona koja su trenutno na javnoj raspravi, biće ukinute poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Sagovornice Mašine filozofkinja i aktivistkinja sa invaliditetom Jana Krstić i Nevena Tarlanović, osnovačica inicijative Sposobne politike, ističu da to može dovesti do još većeg smanjenja stope zaposlenosti osoba sa invaliditetom, koja je, kako kažu, već „katastrofalna”.

protest

Radnici GSP u četvrtak uručuju četiri zahteva Vladi Srbije i pozivaju na protest protiv privatizacije javnog prevoza

Zbog ćutanja gradonačelnika Beograda i Sekretarijata za javni prevoz, radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), sindikati i strukovna udruženja građana, koji se protive privatizaciji četiri ključne trolejbuske linije u centru grada, pozivaju na protest ispred Vlade Srbije u četvrtak od 11.30 časova.

Zbog ćutanja gradonačelnika Beograda i Sekretarijata za javni prevoz, radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), sindikati i strukovna udruženja građana, koji se protive privatizaciji četiri ključne trolejbuske linije u centru grada, pozivaju na protest ispred Vlade Srbije u četvrtak od 11.30 časova.

Tirana

„Albanija nije na prodaju“: Masovni protesti protiv izgradnje luksuznog odmarališta Džareda Kušnera

Kušner je otišao iz Srbije, ali ne i sa Balkana. Hiljade građana Albanije danima protestuje protiv projekta izgradnje luksuznog odmarališta na zaštićenom području od strane kompanije povezane saa Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa. Pod sloganm „Albanija nije na prodaju“, demonstranti traže obustavu projekta i ostavku premijera Edija Rame.

Kušner je otišao iz Srbije, ali ne i sa Balkana. Hiljade građana Albanije danima protestuje protiv projekta izgradnje luksuznog odmarališta na zaštićenom području od strane kompanije povezane saa Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa. Pod sloganm „Albanija nije na prodaju“, demonstranti traže obustavu projekta i ostavku premijera Edija Rame.

žene, baka

Socijalna karta nastavlja da istiskuje siromašne iz sistema socijalne zaštite

Skoro 3000 osoba ostalo je bez prava na socijalnu pomoć od 1. marta do 2025. do 1. marta 2026. godine. U prve četiri godine primenjivanja Zakona o socijalnoj karti, više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći, podseća Inicijativa A 11.

Skoro 3000 osoba ostalo je bez prava na socijalnu pomoć od 1. marta do 2025. do 1. marta 2026. godine. U prve četiri godine primenjivanja Zakona o socijalnoj karti, više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći, podseća Inicijativa A 11.

Protest

Vučić se obraća penzionerima jer više nema kome, smatra sociolog Đokica Jovanović

Tokom gostovanja na RTS-u, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je izbore, kritikovao policiju i obećao posebne mere za penzionere. Punih džepova i dobrog zdravlja – takvi će kroz tri meseca biti stariji građani Srbije. Sa sociologom i profesorom u penziji, Đokicom Jovanovićem, razgovaramo o Vučićevim ciljevima i značaju penzionera kao biračkog tela. „Oni još uvek u penzionerima vide glavni deo izborne baze. Međutim, sociološki gledano, to je pogrešno“, smatra Jovanović.

Tokom gostovanja na RTS-u, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je izbore, kritikovao policiju i obećao posebne mere za penzionere. Punih džepova i dobrog zdravlja – takvi će kroz tri meseca biti stariji građani Srbije. Sa sociologom i profesorom u penziji, Đokicom Jovanovićem, razgovaramo o Vučićevim ciljevima i značaju penzionera kao biračkog tela. „Oni još uvek u penzionerima vide glavni deo izborne baze. Međutim, sociološki gledano, to je pogrešno“, smatra Jovanović.

saobraćajna gužva u beogradu

Divlji zapad: Sudbina taksi prevoza u Beogradu ako Jandeks preuzme tržište

Ako ste se vozili taksijem u poslednje vreme, velike su šanse da ste koristili Jandeks. Šta je zapravo Jandeks, zašto nema iste cene kao taksi, ko vas vozi i kako će taksi služba uskoro izgledati u glavnom gradu – pitanja su na koja nalazimo odgovore u razgovoru sa taksistima iz Beograda.

Ako ste se vozili taksijem u poslednje vreme, velike su šanse da ste koristili Jandeks. Šta je zapravo Jandeks, zašto nema iste cene kao taksi, ko vas vozi i kako će taksi služba uskoro izgledati u glavnom gradu – pitanja su na koja nalazimo odgovore u razgovoru sa taksistima iz Beograda.

igralište na pumpi

„Surova realnost od koje ne možemo da pobegnemo“: Položaj radnika u Srbiji od Subotice do Niša

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Leoni

Masovno zatvaranje fabrika nema veze sa radnicima, ali će jedino oni trpeti posledice

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Tabla Kraljevo

Sve više indicija da se Leoni u Kraljevu zatvara, bez posla može ostati preko 2000 ljudi

Hiljade ljudi u Kraljevu možda ostane bez posla i bez mogućnosti da nađu drugi. Oko 700 njih je zatvaranjem jedne fabrike već bez posla, a sada se sve više govori o zatvaranju Leonija koji zapošljava preko 2000 ljudi. Rešenje je, kaže predsednik, autoput i pravac Kruševac, a za svoju sudbinu krivi su ni manje ni više nego radnici.

Hiljade ljudi u Kraljevu možda ostane bez posla i bez mogućnosti da nađu drugi. Oko 700 njih je zatvaranjem jedne fabrike već bez posla, a sada se sve više govori o zatvaranju Leonija koji zapošljava preko 2000 ljudi. Rešenje je, kaže predsednik, autoput i pravac Kruševac, a za svoju sudbinu krivi su ni manje ni više nego radnici.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs