Razorne posledice koronavirusa ozbiljno su uvećane iracionalnošću sistema koji ljudski život vrednuje kroz prizmu prihoda i rashoda. Suočene sa slomom, države su već morale da intervenišu na tržištima – sada treba da se prihvate planiranja obnove naših društava za budućnost.
Procene ekonomskih posledica COVID-19 su od nipodaštavanja ubrzo stigle do predviđanja duboke globalne recesije. Potrebu da se država umeša u rad slobodnog tržišta niko više ne dovodi u pitanje, ali kome će biti pomognuto a ko će teret da nosi političko je pitanje. Borba protiv pandemije je ujedno i klasna borba.
Dok države širom sveta jedna za drugom objavljuju pakete mera hitne ekonomske pomoći, sve su češće i vesti o njihovim zloupotrebama od strane velikih kompanija.
Tek sredinom marta su članice EU postigle kakav takav dogovor oko borbe protiv korone. Bogate države severa ne pokazuju interes za solidarne politike, međutim, upravo to im se može obiti o glavu.
Broj otpuštenih radnika u kompaniji Hačinson u Rumi i nakon nekoliko dana ostaje nejasan. Priče radnika s kojima smo razgovarali se ne poklapaju sa onim što saopštavaju iz kompanije, dok je u odbranu Hačinsona stao i gradonačelnik Rume.
Španija bi mogla da postane prva evropska država koja će trajno uvesti univerzalni osnovni dohodak. Vlada je najavila uvođenje ove mere kako bi se pomoglo stanovništvu tokom pandemije koronavirusa, ali ideja je da se nastavi sa primenom politke i nakon završetka krize.
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
Epidemija koronavirusa pogodila je međunarodnu ekonomiju u trenutku slabosti. Nakon velike međunarodne krize 2008, ponovo je pukao jedan finansijski balon. Postojao je znatan višak kapaciteta u sektorima poput automobilske industrije. Ove slabosti komplikuju upravljanje ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa.
Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji su mukotrpan decenijski proces prodaje najveće državne banke „konačno” priveli kraju. Dugogodišnji pritisak i insistiranje na prodaji Komercijalne banke, koje su dolazili pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najzad su urodili plodom.
Na današnji dan 1988. godine otvoren je prvi McDonalds restoran u jugoistočnoj i centralnoj Evropi.
… DALJE
EU će, odlukom Evropske komisije, relaksirati stroge mere koje ograničavaju budžetsku potrošnju zemalja članica Unije da bi im omogućila da finansiraju neposrednu borbu protiv koronavirusa i posledica pandemije.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Ako želimo svet u kojem se na opasnosti od pandemije reaguje pravovremeno, adekvatno i bez diskriminacija, onda nije dovoljno da pronađemo vakcinu protiv virusa.
Deljenje otkaza radnicima jer tokom pandemije nema dovoljno posla knjiži se ovih dana kao nečovečnost. Ali ima li suštinske razlike u odnosu na uobičajene odnose u kapitalizmu?
Povodom Svetskog dana socijalne pravde Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11 izdala je saopštenje u kojem se navodi da Srbija ovaj dan dočekuje sa podacima koji govore o sve većem broju siromašnih za čije probleme država nema adekvatna rešenja niti sistemske strategije.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.
Prema Oksfamovom (Oxfam) izveštaju o nejednakostima za 2019. godinu, nešto više od dve hiljade milijardera bilo je bogatije od 4,9 milijardi ljudi, dok je najbogatijih 1% posedovalo duplo više bogatstva od 6,9 milijardi ljudi na planeti.
U državi socijalne nepravde ništa nije kako se čini na prvi pogled. Kad zvanična statistika meri pad nezaposlenosti mladih u Srbiji, događa se pad njihovih zarada i rast njihove životne nesigurnosti.
Koalicijska vlada Austrijske narodne stranke (ÖVP) i Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) pala je nakon prošlogodišnjeg skandala Ibiza-gate. Početkom januara sklopljena je nova koalicija, sada između ÖVP i Zelenih. Politički ekonomista Joahim Beker analizira politike ove tirkizno-zelene koalicije.
Koalicijska vlada Austrijske narodne stranke (ÖVP) i Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) pala je nakon prošlogodišnjeg skandala Ibiza-gate. Početkom januara sklopljena je nova koalicija, sada između ÖVP i Zelenih. Politički ekonomista Joahim Beker analizira politike ove tirkizno-zelene koalicije.
Kompanije Tesla, Apple, Microsoft, Dell i matična firma Google-a, Alphabet, optuženi su za saučesništvo u organizovanju sistema prinudnog rada koji je doveo do smrti i ozbiljnih povreda dece u Demokratskoj Republici Kongo. Šestoro dece je smrtno nastradalo u obrušavanju tunela u rudnicima kobalta firme Glencore, dok je osmoro osakaćeno.
Položaj radnika i radnica zaposlenih preko agencija, po prvi put je regulisan domaćim zakonodavstvom, iako godinama postoji praksa takvog zapošljavanja. Kako i koliko će pomoći novi zakon zaposlenima preko agencija – o tome smo razgovarali sa Jugoslavom Ristićem, predsednikom Saveza samostalnih sindikata Kragujevca i Mariom Reljanovićem, stručnjakom za radno pravo.
Ekonomski autoriteti iz redova vladajuće koalicije, poput Siniše Malog, često nas uveravaju da nam je sve bolje i da o tome svedoči rast BDP-a. Šta to uistinu znači? Koliko i kome je bolje od tog rasta?
