Vlada Republike Srbije nije produžila Uredbu o proizvodnji i prometu hleba od brašna t-500, koja je ograničavala cenu hleba „Sava“ na 46 dinara. Osim toga, tom uredbom je bilo predviđeno da 40% hleba koji se nabavlja u trgovinama mora da bude tog tipa.
Januarsko šepurenje svetske elite po švajcarskim Alpima malo šta će doprineti u rešavanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siromaštva i migracija je puko licemerje budući da svetski moćnici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave suštinom problema.
Svega četrdeset dvoje najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih, navodi se u izveštaju „Javno dobro ili privatno bogatstvo“ organizacije Oxfam koji je objavljen pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Politička elita nas ubeđuje da su društvene nejednakosti slučajne, da se individualnim trudom i radom obezbeđuje dobar život. Međutim, pogled na prihodnu stranu državnog budžeta govori nešto sasvim drugo.
Rukovodstvo kompanije Lear u Novom Sadu poziva pojedine radnice i radnike na razgovor i nudi im sporazumne otkaze. Prema saznanjima Mašine, kompanija ne sprovodi socijalni program u skladu sa zakonom, a oni koji ne prihvate ponuđeni sporazumni otkaz, ipak bivaju otpušteni.
Danas je u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu održana konferencija za medije inicijative Odbranimo reke Stare planine. Predstavnici inicijative upoznali su veliki broj prisutnih novinara i građana sa štetnošću derivacionih hidroelektrana, situacijom na terenu i daljim planovima incijative.
Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Oni koji su opljačkali državu učestvovali su u donošenju zakona. A Zakon o privatizaciji omogućio je ogromnu korupciju tokom tranzicionog perioda u Srbiji, što je dovelo do sistemskog uništavanja privrede i društva, zaključili su učesnici panel diskusije „Istina o 24 slučaja“ u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).
Nijedan lanac prodavnica nije primio takav hvalospev vlasti kakvim je dočekan nemački brend Lidl, poznat po nižim cenama. No, Lidl nije primio samo hvalospeve srpskih vlasti već i stotine miliona dolara od Svetske banke i EBRD, ni manje ni više nego za njegovo širenje po Centralnoj i Istočnoj Evropi, jer navodno time doprinosi smanjenju siromaštva. Međutim iskustva radnika i radnica Lidla u drugim zemljama, redovi uoči otvaranja njihovih prodavnica i poznati putevi nemačkog kapitala otvaraju razna pitanja koje komentarišu članice i članovi redakcije Mašine.
Privatizacija javnog prevoza u Srbiji građanima nije donela kvalitetnije i brže kretanje po gradovima. Kako deluje neki su ipak i zadovoljni postojećim stanjem, a primer kompanije Ariva to pokazuje.
Uprkos obećanju datom pre pet godina, H&M plaća svoje radnike manje od iznosa potrebnog za dostojanstven život – utvrdila je organizacija Clean Clothes Campaign (CCC).
Vlast dosledno izbegava društveni interes kao vodilju svake, pa i poljoprivredne politike. Poslednji u nizu poteza prepuštanja proizvodnje hrane hirovitosti tržišta jeste potpuna privatizacija proizvodnje veštačkih đubriva.
Poljoprivreda širom sveta trpi negativne posledice klimatskih promena što dovodi do rasta broja gladnih i pothranjenih u svetu, upozoravaju stručnjaci iz Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Dok države štite profite najvećih zagađivača, naučnici smatraju da je aktuelan ekonomski sistem, kapitalizam, neodrživ.
Iako vlasti svake godine izražavaju brigu spram obrazovanja dece i mladih i budžeta njihovih roditelja i staratelja – cene udžbenika su sve veće, a stvarni izbor sve suženiji.
Iako vlasti svake godine izražavaju brigu spram obrazovanja dece i mladih i budžeta njihovih roditelja i staratelja – cene udžbenika su sve veće, a stvarni izbor sve suženiji.
Kapitalizam karakterišu kako krize prekomerne proizvodnje tako i nestabilna zaposlenost. Zašta su realno postojeći socijalizmi, uprkos svojim manama, bili otporni na takve krize i uspeli da održe punu zaposlenost, i šta možemo da naučimo iz tog istorijskog iskustva?
Najnovije naučne studije potvrđuju strepnje od posledica koje klimatske promene imaju na ledene pokrivače Zemljinih polova.
Privatno javna partnerstva u sektoru javnih usluga su još jedan od instrumenata prelivanja javnih budžeta u ruke privatnika. BusPlus je paradigmatičan primer ovakvog poslovanja u Srbiji koji već godinama pokazuje svoje loše strane.
Centar za istraživanje javnih politika sprovodi prvo nacionlano istraživanje u Srbiji u oblasti rada na digitalnim platformama poput UpWork-a, Freelancer-a, BIBO-a, ABC Tutor-a i 99 Design-a.
Deo nekadašnje foto arhive željezare „Boris Kidrič“ iz Nikšića predstavljen je na izložbi o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“ u okviru istraživanja o odnosu razvoja grada i željezare koje je sproveo Milivoje Krivokapić iz Kulturnog centra PUNKT. Izložba se može pogledati do 2. jula u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, a deo ove građe možete pogledati u našoj galeriji.
Deo nekadašnje foto arhive željezare „Boris Kidrič“ iz Nikšića predstavljen je na izložbi o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“ u okviru istraživanja o odnosu razvoja grada i željezare koje je sproveo Milivoje Krivokapić iz Kulturnog centra PUNKT. Izložba se može pogledati do 2. jula u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, a deo ove građe možete pogledati u našoj galeriji.
Vlasnik Geoxa Mario Moreti Polegato i gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković razgovarali su na sastanku o uvođenju prakse po modelu dualnog obrazovanja u vranjskom pogonu te kompanije.
Vlasnik Geoxa Mario Moreti Polegato i gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković razgovarali su na sastanku o uvođenju prakse po modelu dualnog obrazovanja u vranjskom pogonu te kompanije.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.
Problemi urbanog razvoja u Crnoj Gori, a naročito u Bokokotorskom zalivu, se u poslednjih nekoliko meseci radikalizuju. Zakonodavni okvir na više nivoa izmenjen je u korist apartmanizacije i investitorskog urbanizma. Ugroženost kulturnog ambijenta i prirodne baštine UNESCO-vog Kotorsko-risanskog basena, i ostatka Boke, koji predstavlja tampon zonu zaštićenog područja izuzetnih univerzalnih vrednosti, poslednjih godina je predmet sve oštrijih kritika Komiteta za svetsku baštinu i ICOMOS-a.
Fenomen ključnog sagovornika vlade po pitanjima privrede koji nema veze ni sa kakvim demokratskim procedurama, niti sa zakonima, sasvim razumljivo, otvara mnogo pitanja. Neka od njih su veoma bazična: na osnovu čega i zašto se jedna organizacija nalazi u povlašćenoj pozici na najvišem nivou donošenja odluka u Srbiji?
