U procesu normalizacije nesigurnih oblika rada coworking prostori imaju specifičnu ulogu. S jedne strane mogu doprineti kvalitetnijim uslovima rada frilensera, s druge predstavljaju još jednu kariku u lancu eksploatacije prekarnih radnica i radnika.
Transformacija sela je nužna posledica razvoja ljudskog društva. Međutim, smer tih promena zavisi od uloge koja će selu i poljoprivrednoj proizvodnji biti dodeljena u sistemu. Današnja profitna orijentisanost poljoprivrede onemogućava rešavanje problema sela i seoskog stanovništva.
Ekonomska kriza nije dovela samo do osiromašenja najvećeg dela svetske populacije. Jedna od njenih karakteristika je i jačanje vojno-industrijskih kompleksa i mehanizama kojim elite štite svoje rastuće bogatstvo upravo od siromašnih.
Polja na koja pre svega želimo da ukažemo jesu polje visokog obrazovanje, aktivizma i novinarstva, te su, u skladu s tim, naši sagovornici Ana Kolarić (asistentkinja na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu), Nora Verde (književnica, novinarka i aktivistkinja) i Jerko Bakotin (novinar i pisac).
Grad Novi Sad je odlučan u planu pretvaranja Kineske četvrti u kreativni distrikt. Međutim, takva transformacija povodom sprovođenja projekta Evropske prestonice kulture može imati i svoje trajne, negativne posledice. Osim promene izgleda prostora, ona podrazumeva i marginalizaciju lokalne umetničke produkcije, deložaciju dela trenutnih korisnika kao i postepenu privatizaciju javnih prostora.
Iako selidbu na donji Dorćol Mikser objašnjava nemogućnošću dobijanja dugoročnog ugovora i fiksne cene zakupnine, razlozi za izlazak iz Savamale su ipak dublji. Tekst koji prenosimo ostaje aktuelan u pokazivanju sprege kapitala, ratova devedesetih i revizionizma iza revitalizacije Savamale. U tome su kulturno-preduzetničke aktivnosti Miksera imale svoju strukturnu ulogu ‒ koja je iz perspektive vlasnika kapitala uspešno obavljena.
Iako selidbu na donji Dorćol Mikser objašnjava nemogućnošću dobijanja dugoročnog ugovora i fiksne cene zakupnine, razlozi za izlazak iz Savamale su ipak dublji. Tekst koji prenosimo ostaje aktuelan u pokazivanju sprege kapitala, ratova devedesetih i revizionizma iza revitalizacije Savamale. U tome su kulturno-preduzetničke aktivnosti Miksera imale svoju strukturnu ulogu ‒ koja je iz perspektive vlasnika kapitala uspešno obavljena.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gasi Dom kulture „Studentski grad“.
Ni jedan od nekadašnjih bioskopa Beograd filma više ne rade, svuda su zatvorena vrata.
Nakon intervjua koji je za Krik dala Marija Mali, politička pozicija njenog bivšeg supruga je ozbiljno uzdrmana.
Parkinga je sve više ali parking mesta nigde nema. Ako ste tako nešto pomislili niste pogrešili. Iako zvuči nelogično to je stvarni rezultat politike koja podstiče individualni automobilski prevoz na račun javnog gradskog transporta i javnih površina.
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
U Nišu i Zrenjaninu su održani protesti zbog visokih cena grejanja.
Iako značenje i razvoj džentrifikacija i dalje ostaju primarno unutar teorijskih okvira, postoji i rastući broj stanovnika gradova koji sve jasnije uviđaju njene materijalne posledice. Tekst koji prenosimo pojašnjava neke osnovne uzroke i posledice džentrifikacije i predlaže mogućnosti otpora takvim procesima iz perspektive zelene politike.
Nakon kartonske replike Terazija iz tridesetih umetnute pored buvljaka na Novom Beogradu, urbanistički revizionizam otvara novu epizodu. Projekat uspostavljanja pešačke zone od Slavije do Kalemegdana i postavljanje tramvajskog prevoza efekat je ideološke i materijalne prakse procesa restauracije slike predratnog grada koju podržavaju kako ekonomske tako i političke elite, nezavisno od nivoa vlasti.
Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.
Povodom najavljenog iseljavanja i zatvaranja Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka 4 u Beogradu, danas su se okupile brojne organizacije i pojedinci i pojedinke sa idejom da se javnosti predstavi potencijal ovog prostora.
Zaoštravanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalističke krize već godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najviše pogađaju aktuelni neoliberalni režimi oseća sve katastrofalnije posledice čiji krajnje deprivilegovani položaj nije rešila ni Dekada Roma – koja je ogromnim novčanim sredstvima ovakav položaj samo delimično prikrivala.
Danas je u Beogradu održan još jedan protest inicijative Ne davimo Beograd ne kojem je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Iako se država Srbija hvali svojim šumama i drugim prirodnim bogatstvima, situacija na terenu je ipak nešto drugačija. Dugogodišnja nebriga nadležnih institucija, kao i procesi otimanja i privatizacije, dovode do uništavanja šumskog dobra i postepenog narušavanja uslova životne sredine.
Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.
