internet

Trg u Beogradu

Gašenje interneta u Iranu proizvešće ekonomski i politički kolaps, smatra mediolog Vladimir Jerić Vlidi

Iranske vlasti ograničile su pristup internetu građanima ove zemlje tokom protesta koji se trenutno odvijaju. Ova odluka podseća nas zašto je slobodan pristup internetu ljudsko pravo, danas neophodno za komunikaciju, informisanje i političko učešće. Kakve posledice ovakva mera ima po građane, a kakve po samu državu, za Mašinu govori mediolog Vladimir Jerić Vlidi.

Iranske vlasti ograničile su pristup internetu građanima ove zemlje tokom protesta koji se trenutno odvijaju. Ova odluka podseća nas zašto je slobodan pristup internetu ljudsko pravo, danas neophodno za komunikaciju, informisanje i političko učešće. Kakve posledice ovakva mera ima po građane, a kakve po samu državu, za Mašinu govori mediolog Vladimir Jerić Vlidi.

iRevolucija: „Kada bi internet bio država, bio bi peti najveći zagađivač na planeti“

Vladimir Radosavljević, suosnivač valjevske iRevolucije, skreće pažnju na to da informaciono-komunikacione tehnologije „arče dobra i resurse Zemlje“.

Vladimir Radosavljević, suosnivač valjevske iRevolucije, skreće pažnju na to da informaciono-komunikacione tehnologije „arče dobra i resurse Zemlje“.

Aron Švarc bi danas imao 36 godina: Borac za slobodan i javan pristup znanju

Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc, idol internet aktivista, koji je 2013. godine izvršio samoubistvo nakon što su ga vlasti SAD osudile na 35 godina zatvora zbog prenošenja i deljenja naučnih članaka, danas bi imao tridesetšest godina

Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc, idol internet aktivista, koji je 2013. godine izvršio samoubistvo nakon što su ga vlasti SAD osudile na 35 godina zatvora zbog prenošenja i deljenja naučnih članaka, danas bi imao tridesetšest godina

Deca i internet – dobar drugar ili čudovište iza ekrana?

Deca su sve više izložena nasilju na internetu, ali pozivanje na odgovornost gigantskih kompanija zbog štetnih sadržaja neće uroditi plodom bez oštre reakcije samih državnih institucija.

Deca su sve više izložena nasilju na internetu, ali pozivanje na odgovornost gigantskih kompanija zbog štetnih sadržaja neće uroditi plodom bez oštre reakcije samih državnih institucija.

Kompanija Fejsbuk daje prednost profitu nad javnim dobrom

„Ono što sam u Facebooku videla iznova i iznova su bili sukobi interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Facebook, a Facebook je uvek iznova birao ono što je dobro za svoj interes“.

„Ono što sam u Facebooku videla iznova i iznova su bili sukobi interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Facebook, a Facebook je uvek iznova birao ono što je dobro za svoj interes“.

Naoružana internet sloboda

Naizgled beskrajno prostranstvo slobode na internetu je zapravo prostor ograničen interesima velikih kompanija i država koje iz različitih interesa usmeravaju i kontrolišu komunikaciju.

Naizgled beskrajno prostranstvo slobode na internetu je zapravo prostor ograničen interesima velikih kompanija i država koje iz različitih interesa usmeravaju i kontrolišu komunikaciju.

Informatička dobra u službi društva

Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.

Deliti, deliti i samo deliti!

Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.

Uber i bezakonje „ekonomije deljenja“

Visokotehnološke firme iz kalifonijske Silicijumske doline velikom brzinom šire svoje poslove na polja koja predstavljaju mnogo više od pukih „aplikacija“. Dok predstavljaju svoje aktivnosti kao humani doprinos lokalnom razvoju firme poput Ubera, Airbnba ili Googla, ujedno krše lokalne zakone i potpuno zanemaruju prava kako radnika tako i potrošača.

Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs