migracije

Zaštita izbeglica nije pitanje dobre volje, već obaveza prema međunarodnom pravu, Ustavu i principima ljudskog dostojanstva 

Više od 117,8 miliona ljudi širom sveta je prisilno raseljeno, a milioni ljudi se i dalje vraćaju u razorene zajednice, živeći u neizvesnosti i bez mogućnosti za dostojanstven život, pokazuju podaci Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), saopštio je Beogradski centar za ljudska prava povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava sutra, 20. juna. U Srbiji je tokom 2026. godine nastavljen trend veoma malog broja osoba koje borave u prihvatnim i azilnim centrima pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije, dok se istovremeno veliki broj ljudi nalazi van zvaničnog sistema, izložen rizicima radne eksloatacije, krijumčarskih mreža i trgovine ljudima. 

Više od 117,8 miliona ljudi širom sveta je prisilno raseljeno, a milioni ljudi se i dalje vraćaju u razorene zajednice, živeći u neizvesnosti i bez mogućnosti za dostojanstven život, pokazuju podaci Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), saopštio je Beogradski centar za ljudska prava povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava sutra, 20. juna. U Srbiji je tokom 2026. godine nastavljen trend veoma malog broja osoba koje borave u prihvatnim i azilnim centrima pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije, dok se istovremeno veliki broj ljudi nalazi van zvaničnog sistema, izložen rizicima radne eksloatacije, krijumčarskih mreža i trgovine ljudima. 

građevinski radnici

Predstavljen rad Sindikata migrantskih radnika u osnivanju: Potrebno stvoriti sigurno mesto za strane radnike

Sindikat migrantskih radnika Srbije u osnivanju predstavljen je danas u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Cilj osnivanja Sindikata je organizovanje, zaštita prava i unapređenje položaja stranih radnika koji rade u Srbiji, objašnjeno je na tribini koja organizovana tom prilikom. Jedan od osnivača Sindikata Abanoub Mamdouh, dostavljač iz Egipta, govorio je za Mašinu o izazovima sa kojima se migrantski radnici svakodnevno suočavaju.

Sindikat migrantskih radnika Srbije u osnivanju predstavljen je danas u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Cilj osnivanja Sindikata je organizovanje, zaštita prava i unapređenje položaja stranih radnika koji rade u Srbiji, objašnjeno je na tribini koja organizovana tom prilikom. Jedan od osnivača Sindikata Abanoub Mamdouh, dostavljač iz Egipta, govorio je za Mašinu o izazovima sa kojima se migrantski radnici svakodnevno suočavaju.

barake gde su smešteni radnici

Teška eksploatacija radnika iz Bangladeša u Ling Longu: Novi ljudi, stari obrasci

Povodom novih navoda o teškoj eksploataciji radnika iz Bangladeša angažovanih u fabrici Ling Long u Zrenjaninu, organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima upozorava da se pred očima javnosti ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika migranta u Srbiji.

Povodom novih navoda o teškoj eksploataciji radnika iz Bangladeša angažovanih u fabrici Ling Long u Zrenjaninu, organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima upozorava da se pred očima javnosti ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika migranta u Srbiji.

radnici u fabričkoj hali

Međunarodni dan migranata: Nije problem strani radnik, već eksploatatorski sistem

Migranti, ali i strani radnici koji legalno dolaze u Srbiji izloženi su islamofobiji, ksenofobiji i otvorenoj netrpeljivosti, saopštila je tako Info park, organizacija koja pruža podršku migrantima povodom Međunarodnog dana migranata 18. decembra. Strah od ‘drugog i drugačijeg’ stvaraju, ponajviše, medijski narativi kojima je u fokusu identitet migranata, a ne izrabljivački poslodavci i egzistencijalno uslovljene radne migracije.

Migranti, ali i strani radnici koji legalno dolaze u Srbiji izloženi su islamofobiji, ksenofobiji i otvorenoj netrpeljivosti, saopštila je tako Info park, organizacija koja pruža podršku migrantima povodom Međunarodnog dana migranata 18. decembra. Strah od ‘drugog i drugačijeg’ stvaraju, ponajviše, medijski narativi kojima je u fokusu identitet migranata, a ne izrabljivački poslodavci i egzistencijalno uslovljene radne migracije.

Balkan kao granični stražar Evrope

U Londonu su se ove nedelje sastale delegacije iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije u okviru Berlinskog procesa iz 2014. godine, koji ima za cilj da balkanske zemlje zadrži na evropskom putu. Na samitu su lideri razgovarali o tome kako bolje sprečiti ulazak migranata u EU preko Balkana, kao i o suprotstavljanju ruskom uticaju. „Evropska poklonica, mesto na kojem se stavlja na probu bezbednost našeg kontinenta,“ tako je britanski premijer Kir Starmer opisao region.

U Londonu su se ove nedelje sastale delegacije iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije u okviru Berlinskog procesa iz 2014. godine, koji ima za cilj da balkanske zemlje zadrži na evropskom putu. Na samitu su lideri razgovarali o tome kako bolje sprečiti ulazak migranata u EU preko Balkana, kao i o suprotstavljanju ruskom uticaju. „Evropska poklonica, mesto na kojem se stavlja na probu bezbednost našeg kontinenta,“ tako je britanski premijer Kir Starmer opisao region.

„Dostojanstvo čoveka ne sme da zavisi od pasoša“: Sloga o radnicima iz Gane

Udruženi sindikati Srbije Sloga ocenjuju da najave o dovođenju više desetina hiljada stranih radnika iz Gane, iako još uvek zvanično nepotvrđene i najverovatnije brojčano preuveličane, ukazuju na dublje društvene probleme. Reakcije koje se tim povodom pojavljuju u javnosti, naročito na društvenim mrežama, pokazuju da su predrasude prema strancima i dalje prisutne i da se izostanak ozbiljne radne politike prikriva širenjem straha i podela.

Udruženi sindikati Srbije Sloga ocenjuju da najave o dovođenju više desetina hiljada stranih radnika iz Gane, iako još uvek zvanično nepotvrđene i najverovatnije brojčano preuveličane, ukazuju na dublje društvene probleme. Reakcije koje se tim povodom pojavljuju u javnosti, naročito na društvenim mrežama, pokazuju da su predrasude prema strancima i dalje prisutne i da se izostanak ozbiljne radne politike prikriva širenjem straha i podela.

Tramp

Protesti protiv imigracionih racija u 35 gradova u Americi

Od prošle nedelje, demonstranti su se mobilisali kako bi branili imigrante u Los Anđelesu, gde žive velike zajednice iz Meksika i Centralne Amerike. Tramp je poslao vojsku, uključujući 700 marinaca, kako bi slomio otpor.

Od prošle nedelje, demonstranti su se mobilisali kako bi branili imigrante u Los Anđelesu, gde žive velike zajednice iz Meksika i Centralne Amerike. Tramp je poslao vojsku, uključujući 700 marinaca, kako bi slomio otpor.

građevinari

Menjamo državu ili menjamo državu? Razgovor o radnim migracijama

Portal Mašina u četvrtak, 30. januar od 18 časova u prostoru „Miljenko Dereta“ (Dobračina 55, Beograd) organizuje razgovor o radnim migracijama i poziciji radnika i radnica koji odlaze iz i dolaze u Srbiju.

Portal Mašina u četvrtak, 30. januar od 18 časova u prostoru „Miljenko Dereta“ (Dobračina 55, Beograd) organizuje razgovor o radnim migracijama i poziciji radnika i radnica koji odlaze iz i dolaze u Srbiju.

priroda

Tačka bez povratka: Intervju sa ruskom disidentkinjom u egzilu

Dok rat u Ukrajini traje, ruski građani se suočavaju sa sve većom represijom u zemlji, što mnoge primorava na egzil. Među njima je bivša pozorišna radnica koja je iz bezbednosnih razloga odabrala da ostane anonimna. Pobegla je u Srbiju nakon godina aktivizma i pomaganja političkim zatvorenicima. Njena priča je snažan podsetnik na to koliko sloboda može biti krhka, ali je i upozorenje za Srbiju, gde kontinuirano smanjivanje građanskog prostora podseća na rane znakove autoritarizma sa kojima se suočavala u Rusiji.

Dok rat u Ukrajini traje, ruski građani se suočavaju sa sve većom represijom u zemlji, što mnoge primorava na egzil. Među njima je bivša pozorišna radnica koja je iz bezbednosnih razloga odabrala da ostane anonimna. Pobegla je u Srbiju nakon godina aktivizma i pomaganja političkim zatvorenicima. Njena priča je snažan podsetnik na to koliko sloboda može biti krhka, ali je i upozorenje za Srbiju, gde kontinuirano smanjivanje građanskog prostora podseća na rane znakove autoritarizma sa kojima se suočavala u Rusiji.

Iskra nade: priče žena iz Ukrajine u Srbiji

Udruženje „Nitna” poziva vas na događaj Iskra nade: Priče žena iz Ukrajine u Srbiji koji će biti održan u subotu 19. oktobra od 12 do 20 časova u prostoru Endžio hab (Dobračina 4).

Udruženje „Nitna” poziva vas na događaj Iskra nade: Priče žena iz Ukrajine u Srbiji koji će biti održan u subotu 19. oktobra od 12 do 20 časova u prostoru Endžio hab (Dobračina 4).

Balkanska ruta, migracije, „naši“ i „njihovi“ životi

Prošla je skoro cela decenija od kada je veliki talas migranata prošao kroz Srbiju. Tada smo saznali za Balkansku rutu – težak put pun fizičkih i birokratskih barijera koji prolaze mnogi u potrazi za mirnijim i boljim životom za sebe i svoje porodice. Knjiga Roberta Ridževskog čiji prikaz donosimo govori o tome koliko su sudbine onih koji prolaze kroz Srbiju teške koliko i životi onih pored kojih prolaze.

Prošla je skoro cela decenija od kada je veliki talas migranata prošao kroz Srbiju. Tada smo saznali za Balkansku rutu – težak put pun fizičkih i birokratskih barijera koji prolaze mnogi u potrazi za mirnijim i boljim životom za sebe i svoje porodice. Knjiga Roberta Ridževskog čiji prikaz donosimo govori o tome koliko su sudbine onih koji prolaze kroz Srbiju teške koliko i životi onih pored kojih prolaze.

Mario Reljanović

Reljanović: Veći deo onih koji su mogli i želeli da odu, već je otišao

Dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u razgovoru za portal Nezavisnost govorio je o zapošljavanju stranaca ali i o odlasku ljudi iz Srbije.

Dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u razgovoru za portal Nezavisnost govorio je o zapošljavanju stranaca ali i o odlasku ljudi iz Srbije.

Astra i Grupa 484 apeluju na veće poštovanje prava migranata

U godini na izmaku izdato je oko 80.000 radnih dozvola, a broj osoba u riziku od različitih vidova eksploatacije je daleko veći, upozoravaju Astra – Akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484 na Međunarodni dan migranata.

U godini na izmaku izdato je oko 80.000 radnih dozvola, a broj osoba u riziku od različitih vidova eksploatacije je daleko veći, upozoravaju Astra – Akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484 na Međunarodni dan migranata.

Negovateljice i posrednice sa Balkana – prekarnost ženskog rada ruku ženske nesolidarnosti mije

Prekarnost pozicije negovateljica koje iz Balkanskih zemalja odlaze na rad u EU ilustruje i njihov odnos sa posrednicama koje im obezbeđuju poslove, ali i uzimaju veliki procenat zarade. Osim pitanja ekonomske zavisnosti ovaj odnos otvara i pitanja klasne i ženske solidarnosti u savremenom kontekstu.

Prekarnost pozicije negovateljica koje iz Balkanskih zemalja odlaze na rad u EU ilustruje i njihov odnos sa posrednicama koje im obezbeđuju poslove, ali i uzimaju veliki procenat zarade. Osim pitanja ekonomske zavisnosti ovaj odnos otvara i pitanja klasne i ženske solidarnosti u savremenom kontekstu.

Migracije albanskih radnika i malih preduzetnika unutar Jugoslavije od 1953. do 1989. – Intervju sa Rorijem Arčerom i Mladenom Zobecom

Zašto su u socijalističkoj Jugoslaviji mnogi Albanci radili u privatnom sektoru? Kako se prema malim preduzetnicima i migrirajućim sezonskim radnicima odnosila tadašnja država? O tim i sličnim pitanjima razgovarali smo sa istraživačima Centra za studije jugoistočne Evrope.

Zašto su u socijalističkoj Jugoslaviji mnogi Albanci radili u privatnom sektoru? Kako se prema albanskim malim preduzetnicima i migrirajućim sezonskim radnicima odnosila tadašnja država? O tim i sličnim pitanjima razgovarali smo sa istraživačima Centra za studije jugoistočne Evrope.

Same svoj sistem: negovateljice i njihova i naša budućnost

Iz kojih razloga i sa kakvim očekivanjima žene iz Srbije odlaze da rade kao negovateljice u zemlje Evropske unije. Nastavljamo da pišemo o položaju negovateljica kroz razgovor sa ženama koje godinama odlaze u zemlje EU da brinu o starima.

Iz kojih razloga i sa kakvim očekivanjima žene iz Srbije odlaze da rade kao negovateljice u zemlje Evropske unije. Nastavljamo da pišemo o položaju negovateljica kroz razgovor sa ženama koje godinama odlaze u zemlje EU da brinu o starima.

Ko brine o starima Nemačke – negovateljice između bivše Jugoslavije i Nemačke

Veliki broj žena iz bivše Jugoslavije redovno odlazi na rad u Nemačku i druge države EU kako bi tamo obavljale poslove brige i nege o starima. U većini slučajeva one su potpuno deprivilegovane a takvu situaciju kreiraju i koriste i institucije evropskih država i pojedinci koji na taj način zarađuju.

Veliki broj žena iz bivše Jugoslavije redovno odlazi na rad u Nemačku i druge države EU kako bi tamo obavljale poslove brige i nege o starima. U većini slučajeva one su potpuno deprivilegovane a takvu situaciju kreiraju i koriste i institucije evropskih država i pojedinci koji na taj način zarađuju.

Srbija mora da zaštiti strane radnike i pozove na odgovornost sve poslodavce koji krše zakon, poručuju iz Astre

U svetlu najavljenih izmena Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca organizacija Astra objavila je izveštaj posvećen slučaju eksploatacije radnika iz Indije angažovanih na izgradnji puteva u Srbiji tokom 2019/20. godine sa predlozima za unapređenje prakse kada je reč o tretmanu stranih radnika.

U svetlu najavljenih izmena Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca organizacija Astra objavila je izveštaj posvećen slučaju eksploatacije radnika iz Indije angažovanih na izgradnji puteva u Srbiji tokom 2019/20. godine sa predlozima za unapređenje prakse kada je reč o tretmanu stranih radnika.

panorama beograda

Mapiranje pravedne zelene tranzicije u Srbiji – ni sluha ni sredstava za pravdu

Kolektiv Ministarstvo prostora objavio je publikaciju u kojoj razmatra koncept i implikacije pravedne zelene tranzicije u Srbiji.

Kolektiv Ministarstvo prostora objavio je publikaciju u kojoj razmatra koncept i implikacije pravedne zelene tranzicije u Srbiji.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs