požari

Gašenje požara

„Institucije umesto komuniciranja optužuju građane“: Kontrola dezinformacija u kriznim situacijama

Nedostatak pravovremenih i transparentnih informacija institucija tokom kriznih situacija otvara prostor za širenje dezinformacija, dok pretnje krivičnim prijavama ne mogu nadomestiti izostanak poverenja građana, ocenjuju sagovornice Mašine. Milena Vasić iz JUKOM-a, Jelena Kleut i generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović saglasne su da je upravo loša krizna komunikacija institucija jedan od ključnih razloga zbog kojih se u javnosti šire glasine i netačne informacije.

Nedostatak pravovremenih i transparentnih informacija institucija tokom kriznih situacija otvara prostor za širenje dezinformacija, dok pretnje krivičnim prijavama ne mogu nadomestiti izostanak poverenja građana, ocenjuju sagovornice Mašine. Milena Vasić iz JUKOM-a, Jelena Kleut i generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović saglasne su da je upravo loša krizna komunikacija institucija jedan od ključnih razloga zbog kojih se u javnosti šire glasine i netačne informacije.

Požar

Požar se ne završava tamo gde prestaje plamen: Šta dim radi plućima ljudi koji danima brane zemlju od vatre

Dok požari nedeljama traju na više lokacija u Srbiji, dim postaje zdravstveni problem i za ljude koji su kilometrima udaljeni od požarišta. Najizloženiji su oni koji požare gase – profesionalni vatrogasci, ali i dobrovoljci koji često nemaju adekvatnu zaštitnu opremu. Sitne čestice iz dima prodiru duboko u pluća, dok kombinacija visokih temperatura, fizičkog napora, dugih smena i dehidratacije dodatno opterećuje organizam. Prof. dr Tatjana Pejčić, specijalistkinja pulmologije i profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu, i primarijus dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, za Mašinu govore o tome šta se događa ljudima koji danima udišu dim, ko je posebno ugrožen, kakvu zaštitu pružaju maske i šta građani mogu da urade kada dim stigne do njihovih kuća.

Dok požari nedeljama traju na više lokacija u Srbiji, dim postaje zdravstveni problem i za ljude koji su kilometrima udaljeni od požarišta. Najizloženiji su oni koji požare gase – profesionalni vatrogasci, ali i dobrovoljci koji često nemaju adekvatnu zaštitnu opremu. Sitne čestice iz dima prodiru duboko u pluća, dok kombinacija visokih temperatura, fizičkog napora, dugih smena i dehidratacije dodatno opterećuje organizam. Prof. dr Tatjana Pejčić, specijalistkinja pulmologije i profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu, i primarijus dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, za Mašinu govore o tome šta se događa ljudima koji danima udišu dim, ko je posebno ugrožen, kakvu zaštitu pružaju maske i šta građani mogu da urade kada dim stigne do njihovih kuća.

U zaštiti šuma od požara najvažnija je preventiva: O požaru u Deliblatskoj peščari

Požar koji je zahvatio Deliblatsku peščaru otvorio je pitanje blagovremenog sprovođenja svih zakonom propisanih i planskih mere zaštite jednog od požarno najugroženijih šumskih područja u Srbiji. U autorskom tekstu, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić upozorava da je preventiva ključna u zaštiti šuma od požara i traži da se utvrdi odgovornost za stanje protivpožarne infrastrukture i upravljanje ovim zaštićenim područjem.

Požar koji je zahvatio Deliblatsku peščaru otvorio je pitanje blagovremenog sprovođenja svih zakonom propisanih i planskih mere zaštite jednog od požarno najugroženijih šumskih područja u Srbiji. U autorskom tekstu, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić upozorava da je preventiva ključna u zaštiti šuma od požara i traži da se utvrdi odgovornost za stanje protivpožarne infrastrukture i upravljanje ovim zaštićenim područjem.

Požar

Požari i dalje aktivni širom zemlje, VJT apeluje na javnost da ne podleže uticaju lažnih vesti

Više požara i dalje aktivno širom Srbije, a danas je situacija najteža na Stolovima. U gašenju učestvuju timovi iz više zemalja Evropske unije i Rusije. VJT u Beogradu najavilo je procesuiranje lica koja šire lažne vesti o požarima.

Više požara i dalje aktivno širom Srbije, a danas je situacija najteža na Stolovima. U gašenju učestvuju timovi iz više zemalja Evropske unije i Rusije. VJT u Beogradu najavilo je procesuiranje lica koja šire lažne vesti o požarima.

Profesor Šumarskog fakulteta: „Za obnovu Deliblatske peščare biće potrebno vreme, šteta verovatno ogromna“

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović izjavio je FoNetu da će šteta od požara u Deliblatskoj peščari verovatno biti ogromna, posebno u ekološkom smislu, te da će za oporavak tog složenog ekosistema biti potrebne godine, prenosi N1.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović izjavio je FoNetu da će šteta od požara u Deliblatskoj peščari verovatno biti ogromna, posebno u ekološkom smislu, te da će za oporavak tog složenog ekosistema biti potrebne godine, prenosi N1.

Požar na Deliblatskoj peščari

Meštani Kajtasova ponovo prave proseke da požar ne dođe do naselja

Meštani iz vikenda naselja u Kajtasovu od jutros ponovo prave proseke i seku rastinje oko vikendica, u slučaju da požar ponovo zahvati ovo područje. Oni se takođe raspoređuju i organizuju za gašenje požara, javlja reporterka Mašine. Od jutros ponovo pratimo situaciju na terenu u Deliblatskoj peščari.

Meštani iz vikenda naselja u Kajtasovu od jutros ponovo prave proseke i seku rastinje oko vikendica, u slučaju da požar ponovo zahvati ovo područje. Oni se takođe raspoređuju i organizuju za gašenje požara, javlja reporterka Mašine. Od jutros ponovo pratimo situaciju na terenu u Deliblatskoj peščari.

Požari i dalje aktivni, najgora situacija u Deliblatskoj peščari i Stolovima

U Srbiji je trenutno, prema zvaničnim informacijama, aktivno 40 požara na otvorenom. Vetar otežava gašenje vatre u Deliblatskoj peščari, gde gori nisko rastinja i trava. Svi raspoloživi kapaciteti angažovani su i na gašenju požara na planini Stolovi kod Kraljeva, piše Radio-televizija Srbije (RTS). Navodi se da je ugašen požar u kragujevačkom naselju Šumarice, a da bi najavljena kiša mogla krajem dana da olakša posao vatrogascima.

U Srbiji je trenutno, prema zvaničnim informacijama, aktivno 40 požara na otvorenom. Vetar otežava gašenje vatre u Deliblatskoj peščari, gde gori nisko rastinja i trava. Svi raspoloživi kapaciteti angažovani su i na gašenju požara na planini Stolovi kod Kraljeva, piše Radio-televizija Srbije (RTS). Navodi se da je ugašen požar u kragujevačkom naselju Šumarice, a da bi najavljena kiša mogla krajem dana da olakša posao vatrogascima.

Požari istorijskih razmera se šire po čitavom regionu

U čitavom regionu požari ne jenjavaju zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Situacija je loša u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a vatrogasci i službe zaštite i spašavanja danonoćno gase požare i evakuišu ljude. Načinjena je materijalna šteta objektima i vozilima, pojedina mesta su bez struje i vode, a u Hrvatskoj je sinoć oko hiljadu osoba evakuisano, a desetine povređeno.

U čitavom regionu požari ne jenjavaju zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Situacija je loša u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a vatrogasci i službe zaštite i spašavanja danonoćno gase požare i evakuišu ljude. Načinjena je materijalna šteta objektima i vozilima, pojedina mesta su bez struje i vode, a u Hrvatskoj je sinoć oko hiljadu osoba evakuisano, a desetine povređeno.

Gašenje požara

Aktivno deset požara u Srbiji, u Bujanovcu proglašena vanredna situacija

Požari nastavljaju da bukte širom Srbije, a situacija je najteža u Deliblatskoj peščari, na Stolovima i u Bujanovcu. Vanredna situacija zbog požara uvedena je juče u Bujanovcu, dok je istog dana izdato zvanično odobrenje da svi mogu da se vrate i da je boravak ljudi bezbedan u naselju Šumarak na obodu Deliblatske peščare.

Požari nastavljaju da bukte širom Srbije, a situacija je najteža u Deliblatskoj peščari, na Stolovima i u Bujanovcu. Vanredna situacija zbog požara uvedena je juče u Bujanovcu, dok je istog dana izdato zvanično odobrenje da svi mogu da se vrate i da je boravak ljudi bezbedan u naselju Šumarak na obodu Deliblatske peščare.

Požar

Šumski požari u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj

U regionu su požari i dalje aktivni a visoke temperature, vetar i nepristupačan teren otežavaju njihovo gašenje. U Herceg Novom je po najnovijim infromacijama stiuacija bolja i požar je lokalizovan, dok se u Bosni i Hercegovini, kako meštani javljaju Mašini požar širi. U Hrvatskoj je angažovan veliki broj vatrogasnih službi u gašenju požar od kojih je najveći na ostrvu Brač.

U regionu su požari i dalje aktivni a visoke temperature, vetar i nepristupačan teren otežavaju njihovo gašenje. U Herceg Novom je po najnovijim infromacijama stiuacija bolja i požar je lokalizovan, dok se u Bosni i Hercegovini, kako meštani javljaju Mašini požar širi. U Hrvatskoj je angažovan veliki broj vatrogasnih službi u gašenju požar od kojih je najveći na ostrvu Brač.

Gde je sistem civilne zaštite kada dođe do katastrofe?

Trenutno je u Srbiji aktivno 22 požara, saopšteno je iz Operativnog tima Republičkog štaba za vanredne situacije. Na terenu je angažovano više stotina pripadnika različitih službi, a ova situacija predstavlja test funkcionalnosti sistema civilne zaštite u Srbiji koji bi trebalo da obuhvati i obučene građane, lokalne strukture i druge kapacitete za reagovanje u vanrednim situacijama. Filip Stojanović, direktor Inovacionog centra Fakulteta bezbednosti, u razgovoru za Mašinu ističe važnost ulaganja u sistem civilne zaštite i pravovremene edukacije građana.

Trenutno je u Srbiji aktivno 22 požara, saopšteno je iz Operativnog tima Republičkog štaba za vanredne situacije. Na terenu je angažovano više stotina pripadnika različitih službi, a ova situacija predstavlja test funkcionalnosti sistema civilne zaštite u Srbiji koji bi trebalo da obuhvati i obučene građane, lokalne strukture i druge kapacitete za reagovanje u vanrednim situacijama. Filip Stojanović, direktor Inovacionog centra Fakulteta bezbednosti, u razgovoru za Mašinu ističe važnost ulaganja u sistem civilne zaštite i pravovremene edukacije građana.

Požar u Deliblatskoj peščari

Požari u Srbiji: Situacija na Stolovima ne jenjava, Deliblatska peščara pod kontrolom

Nastavlja se borba sa požarima u Srbiji, a kako prenosi RTS, na Stolovima, iznad sela Šošanice, požar je do sada zahvatio više od 200 hektara trave i niskog rastinja. Situacija je u jutarnjim časovima bila povoljnija nego sinoć, a vatrogasci ne dozvoljavaju da se plamen približi borovoj šumi.

Nastavlja se borba sa požarima u Srbiji, a kako prenosi RTS, na Stolovima, iznad sela Šošanice, požar je do sada zahvatio više od 200 hektara trave i niskog rastinja. Situacija je u jutarnjim časovima bila povoljnija nego sinoć, a vatrogasci ne dozvoljavaju da se plamen približi borovoj šumi.

Požar

Ne jenjava požar na Stolovima, apel da građani ne dolaze samoinicijativno da gase vatru zbog opasnog terena

Situacija sa požarima na planini Stolovi je i dalje kritična, a meštani i dobrovoljni vatrogasci iz ovog dela Srbije kažu za Mašinu da je požar aktivan i u razbuktaloj fazi i dalje na više lokacija. Najgora je situacija u mestu Šošanica i kod grebena Sekira, ali kuće, prema njihovim informacijama, nisu trenutno ugrožene. O situaciji sa požarima u dolini Ibra, o akcijama dobrovoljnih vatrogasaca, ali i o važnosti civilne zaštite u vanrednim situacijama razgovarali smo sa predsednikom Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo Dimitrijem Jovičićem i sa ekološkim aktivistom iz Kraljeva Goranom Nikolićem.

Situacija sa požarima na planini Stolovi je i dalje kritična, a meštani i dobrovoljni vatrogasci iz ovog dela Srbije kažu za Mašinu da je požar aktivan i u razbuktaloj fazi i dalje na više lokacija. Najgora je situacija u mestu Šošanica i kod grebena Sekira, ali kuće, prema njihovim informacijama, nisu trenutno ugrožene. O situaciji sa požarima u dolini Ibra, o akcijama dobrovoljnih vatrogasaca, ali i o važnosti civilne zaštite u vanrednim situacijama razgovarali smo sa predsednikom Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo Dimitrijem Jovičićem i sa ekološkim aktivistom iz Kraljeva Goranom Nikolićem.

„Vatra ne sme postati prečica do profita“: Akademski plenum traži izmene Zakona o šumama

Akademski plenum, grupa oko koje su okupljeni univerzitetski nastavnici, saradnici i istraživači, zahteva da se Zakon o šumama Republike Srbije dopuni jasnom zabranom promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta na najmanje 30 godina.

Akademski plenum, grupa oko koje su okupljeni univerzitetski nastavnici, saradnici i istraživači, zahteva da se Zakon o šumama Republike Srbije dopuni jasnom zabranom promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta na najmanje 30 godina.

Patagonija

Požari, deregulacija i strani kapital u Patagoniji

Više od 15.000 hektara šuma izgorelo je na jugu Argentine u požarima za koje lokalni zvaničnici navode da su namerno izazvani. Požari su izbili nakon što je desničarska vlada Havijera Mileija drastično smanjila budžete za zaštitu šuma i životne sredine, kao i usvojila niz zakonskih promena koje olakšavaju kupovinu zemljišta strancima i privatizaciju resursa u i oko nacionalnih parkova Patagonije.

Više od 15.000 hektara šuma izgorelo je na jugu Argentine u požarima za koje lokalni zvaničnici navode da su namerno izazvani. Požari su izbili nakon što je desničarska vlada Havijera Mileija drastično smanjila budžete za zaštitu šuma i životne sredine, kao i usvojila niz zakonskih promena koje olakšavaju kupovinu zemljišta strancima i privatizaciju resursa u i oko nacionalnih parkova Patagonije.

Put kroz šumu

Nečujni vapaji: Kako klimatske promene uništavaju ekosisteme i menjaju prirodu iz korena

Kataklizma koja je zahvatali južne, zapadne i jugoistočne delove Srbije su, najblaže rečeno, nezapamćeni. Rasplamsali požari naneli su enormnu materijalnu štetu ljudima iz tih krajeva. Međutim, šteta načinjena jednom drugom entitetu – prirodi – je podjednaka, ako ne i tragičnija. Spaljena flora, kao i uništena staništa faune, spadaju pod nemerljive kategorije. Razlog takvog scenaria – klimatske promene ili ljudski nemar? Realnost je da su ta dva neraskidivo povezana.

Kataklizma koja je zahvatali južne, zapadne i jugoistočne delove Srbije su, najblaže rečeno, nezapamćeni. Rasplamsali požari naneli su enormnu materijalnu štetu ljudima iz tih krajeva. Međutim, šteta načinjena jednom drugom entitetu – prirodi – je podjednaka, ako ne i tragičnija. Spaljena flora, kao i uništena staništa faune, spadaju pod nemerljive kategorije. Razlog takvog scenaria – klimatske promene ili ljudski nemar? Realnost je da su ta dva neraskidivo povezana.

Požar u Homolju; Foto: Snimak ekrana/Fejsbuk/Rendžeri istočne Srbije

Požari u Srbiji: Pogodno tlo

Širom Srbije zabeležen je veliki broj požara, a najteže je pogođen Toplički okrug – posebno područja Žitorađe, Blaca, Kuršumlije i Prokuplja, gde je proglašena vanredna situacija. Samo tokom ponedeljka i utorka u tom kraju izbilo je više od 100 požara. Iako nije bilo ljudskih žrtava, pričinjena je znatna materijalna šteta te je i jedno napuštne selo u potpunosti izgorelo. Nakon dva izuzetno teška dana, većina požara je ugašena i stavljena pod kontrolu, a građani i studenti su već uveliko započeli kampanje prikupljanja pomoći za pogođene krajeve zemlje.

Širom Srbije zabeležen je veliki broj požara, a najteže je pogođen Toplički okrug – posebno područja Žitorađe, Blaca, Kuršumlije i Prokuplja, gde je proglašena vanredna situacija. Samo tokom ponedeljka i utorka u tom kraju izbilo je više od 100 požara. Iako nije bilo ljudskih žrtava, pričinjena je znatna materijalna šteta te je i jedno napuštne selo u potpunosti izgorelo. Nakon dva izuzetno teška dana, većina požara je ugašena i stavljena pod kontrolu, a građani i studenti su već uveliko započeli kampanje prikupljanja pomoći za pogođene krajeve zemlje.

gašenje požara

Studenti i zborovi organizovano protiv požara: „Državu možda nemamo, ali zato imamo jedni druge”

Dok jug Srbije gori, studenti, zborovi i građani širom zemlje hitro su se organizovali kako bi pomogli. Donacije se prikupljaju u više gradova Srbije, traže se volonteri, a napravljene su i platforme za umrežavanje građana i koordinaciju pomoći.

Dok jug Srbije gori, studenti, zborovi i građani širom zemlje hitro su se organizovali kako bi pomogli. Donacije se prikupljaju u više gradova Srbije, traže se volonteri, a napravljene su i platforme za umrežavanje građana i koordinaciju pomoći.

Tri aktuelna požara progutala deset hiljada hektara prirode u Srbiji

„Poređenja radi, to je površina koja je tokom 2019. izgorela u 190 požara – a upravo ta godina bila je jedna od onih sa burnijom sezonom požara kod nas“, javlja portal Klima 101.

„Poređenja radi, to je površina koja je tokom 2019. izgorela u 190 požara – a upravo ta godina bila je jedna od onih sa burnijom sezonom požara kod nas“, javlja portal Klima 101.

gašenje požara

Dok požari bukte: najtopliju godinu u istoriji obeležilo i značajno smanjenje broja vatrogasaca

Prošle godine je smanjen broj vatrogasaca u dvanaest država članica Evropske Unije uprkos povećanom riziku od požara usled klimatskih promena, pokazuje analiza Evropske konfederacije sindikata (ETUC).

Prošle godine je smanjen broj vatrogasaca u dvanaest država članica Evropske Unije uprkos povećanom riziku od požara usled klimatskih promena, pokazuje analiza Evropske konfederacije sindikata (ETUC).

Zašto se čekalo da se razbukte požari na Homolju i Vidliču?

Na Homolju i planini Vidlič u susedstvu Stare planine širi se vatrena stihija čije su razmere uzrokovane globalnim zagrevanjem, ali i nedostatkom efikasnog sistemskog pristupa sve češćim letnjim požarima.

Na Homolju i planini Vidlič u susedstvu Stare planine širi se vatrena stihija čije su razmere uzrokovane globalnim zagrevanjem, ali i nedostatkom efikasnog sistemskog pristupa sve češćim letnjim požarima.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs