Forma: Analiza

Navijači Partizana

Smrt fašizmu – živeo Partizan!

Prethodna međunarodna utakmica koju je FK Partizan odigrao u Beogradu protiv kiparskog AEK-a za veliki broj navijača ovog kluba je bila još jedna kap u moru loših dešavanja vezanih za ovo sportsko društvo. Sve ono što se dešavalo van terena je ponovo otvorilo niz pitanja o uticaju vlasti na sportske terene a naročito na tribine i navijače.

Prethodna međunarodna utakmica koju je FK Partizan odigrao u Beogradu protiv kiparskog AEK-a za veliki broj navijača ovog kluba je bila još jedna kap u moru loših dešavanja vezanih za ovo sportsko društvo. Sve ono što se dešavalo van terena je ponovo otvorilo niz pitanja o uticaju vlasti na sportske terene a naročito na tribine i navijače.

Spomenik nevinosti?

Kada presude ništa ne znače, a država nema nameru da se suoči sa sopstvenom ratnom prošlošću, svaki prazan prostor i svaki beli zid su u potencijalu spomenik zločincima, za Mašinu piše sociološkinja Jana Šarić.

Kada presude ništa ne znače, a država nema nameru da se suoči sa sopstvenom ratnom prošlošću, svaki prazan prostor i svaki beli zid su u potencijalu spomenik zločincima, za Mašinu piše sociološkinja Jana Šarić.

MHE Grajići; Izvor: inicijativa Spasimo Studenicu

Građani protiv nove MHE na pritoci Studenice: „Spremni smo na sve”

Ne poštujući volju vlasnika imanja kroz koje namerava da provuče cevi za mini hidroelektranu planiranu na četiri pritoke reke Studenice na Goliji, investitor je nedavno podneo zahtev za izdavanje rešenja o proceni uticaja projekta na životnu sredinu. Nekoliko organizacija za zaštitu životne sredine i meštani-vlasnici zahtevaju da gradska uprava odbaci zahtev investitora i najavljuju da će se izgradnji MHE Mlanča usprotiviti na svaki način.

Ne poštujući volju vlasnika imanja kroz koje namerava da provuče cevi za mini hidroelektranu planiranu na četiri pritoke reke Studenice na Goliji, investitor je nedavno podneo zahtev za izdavanje rešenja o proceni uticaja projekta na životnu sredinu. Nekoliko organizacija za zaštitu životne sredine i meštani-vlasnici zahtevaju da gradska uprave odbaci zahtev investitora i najavljuju da će se izgradnji MHE Mlanče usprotiviti na svaki način.

Diplomatija zastrašivanja – kako je Daleki Istok postao žarišna tačka od koje zavisi svetski mir?

Tajvansko i ukrajinsko pitanje dele važnu sličnost – u oba slučaja, SAD vešto koriste probleme u neposrednom susedstvu dve velike suparnice, Kine i Rusije, čime im „vezuju ruke“ u pogledu mogućnosti da se pozicioniraju kao super sile u globalnoj politici.

Tajvansko i ukrajinsko pitanje dele važnu sličnost – u oba slučaja, SAD vešto koriste probleme u neposrednom susedstvu dve velike suparnice, Kine i Rusije, čime im „vezuju ruke“ u pogledu mogućnosti da se pozicioniraju kao super sile u globalnoj politici.

I sigurna luka i avantura: savremeni partnerski odnosi od monogamije do poliamorije

Bilo da se radi o heteronormativnoj monogamnoj vezi, istopolnim odnosima, poliamoriji, partnerski odnosi podrazumevaju mukotrpan trud i rad, kao uostalom bilo koji međuljudski odnos.

Bilo da se radi o heteronormativnoj monogamnoj vezi, istopolnim odnosima, poliamoriji, partnerski odnosi podrazumevaju mukotrpan trud i rad, kao uostalom bilo koji međuljudski odnos.

Izgradnja na Zlatiboru

Sve više betona, sve manje prirode – da li je turizam na Zlatiboru ugrožen?

Mesto Zlatibor, na istoimenoj planini, je najposećenija turistička destinacija u Srbiji. Ipak, sve ekstenzivnija izgradnja na Zlatiboru otvara pitanja o tome da li je baš to potrebno turistima ili će ih zapravo oterati?

Mesto Zlatibor, na istoimenoj planini, je najposećenija turistička destinacija u Srbiji. Ipak, sve ekstenzivnija izgradnja na Zlatiboru otvara pitanja o tome da li je baš to potrebno turistima ili će ih zapravo oterati?

Zemunski kej

Zašto su nam potrebne mesne zajednice

U poređenju sa današnjim sistemom javne uprave, samoupravni socijalizam je pružao mnogo veće mogućnosti građanima da neposredno upravljaju sredinom u kojoj žive. Mesne zajednice su igrale ključnu ulogu u uključivanju građana u oblikovanje javnih politika i donošenje odluka na lokalu.

U poređenju sa današnjim sistemom javne uprave, samoupravni socijalizam je pružao mnogo veće mogućnosti građanima da neposredno upravljaju sredinom u kojoj žive. U to doba, mesne zajednice su igrale ključnu ulogu u uključivanju građana u oblikovanje javnih politika i donošenje odluka na lokalu.

Kordon policije na protestu u Novom Sadu

Evropska prestonica kulture, Generalni urbanistički plan, ekologija i nasilje nad građanima – ka Novom Sadu na vodi?

Apsurdno je i cinično da, samo dan nakon nasilja nad građanima povodom njihovog protivljenja usvajanju novog Generalnog urbanističkog plana u Novom Sadu, iz organizacije Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022 pozivaju na program „Dunavsko more“ koji za cilj ima podizanje svesti građana o ekološkim problemima „povezivanjem umetnosti i ekologije“.

Apsurdno je i cinično da, samo dan nakon nasilja nad građanima povodom njihovog protivljenja usvajanju novog Generalnog urbanističkog plana u Novom Sadu, iz organizacije Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022 pozivaju na program „Dunavsko more“ koji za cilj ima podizanje svesti građana o ekološkim problemima „povezivanjem umetnosti i ekologije“.

Veliki broj sindikata u javnim preduzećima ne znači i bolje radne uslove

Veliki broj sindikata u pojedinačnim preduzećima, što je čest slučaj u javnom sektoru, ne garantuje i bolje uslove rada i veće plate zaposlenima u tom preduzeću. Primer za to je i Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd u kojem ima 24 sindikata među kojima su i oni koji imaju veliki broj članova, dok istovremeno radnici samostalno organizuju proteste nezadovoljni uslovima u firmi.

Veliki broj sindikata u pojedinačnim preduzećima, što je čest slučaj u javnom sektoru, ne garantuje i bolje uslove rada i veće plate zaposlenima u tom preduzeću. Primer za to je i Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd u kojem ima 24 sindikata među kojima su i oni koji imaju veliki broj članova, dok istovremeno radnici samostalno organizuju proteste nezadovoljni uslovima u firmi.

Osvetnička pornografija – problem koji ne jenjava

Osvetnička pornografija, deljenje intimnih fotografija, snimaka žena, pa i male dece, predstavljaju sadržaj koji je sve češće prisutan i deljen u mnogobrojnim Telegram grupama. Ove fotografije nastale su često bez znanja i pristanka, dok se u ovakvim grupama dele po pravilu bez saglasnosti, pa se pitanje koliko su žene bezbedne u javnom prostoru postavlja svakodnevno.

Osvetnička pornografija, deljenje intimnih fotografija, snimaka žena, pa i male dece, predstavljaju sadržaj koji je sve češće prisutan i deljen u mnogobrojnim Telegram grupama. Ove fotografije nastale su često bez znanja i pristanka, dok se u ovakvim grupama dele po pravilu bez saglasnosti, pa se pitanje koliko su žene bezbedne u javnom prostoru postavlja svakodnevno.

Velika koalicija regresije. Militarizacija Nemačke od 100 milijardi evra

Gomilanje oružja ne čini Nemačku i Evropu mirnijim ili sigurnijim. Ovaj tekst je zasnovan na govoru koji je autor održao 3. juna 2022. tokom protestnog mitinga u organizaciji partije Die Linke, „100 milijardi za zdravstvo, obrazovanje i pristupačno stanovanje: Nema posebnih sredstava za ponovno naoružavanje!“ ispred zgrade Rajhstaga u Berlinu.

Gomilanje oružja ne čini Nemačku i Evropu mirnijim ili sigurnijim. Ovaj tekst je zasnovan na govoru koji je autor održao 3. juna 2022. tokom protestnog mitinga u organizaciji partije Die Linke, „100 milijardi za zdravstvo, obrazovanje i pristupačno stanovanje: Nema posebnih sredstava za ponovno naoružavanje!“ ispred zgrade Rajhstaga u Berlinu.

Antigona ispred vrhovnog suda iliti kako je lako tuđim matericama decu rađati

Globalni napad na reproduktivna prava žena koji je svoju kulminaciju dostigao u nedavnoj odluci Vrhovnog suda SAD da ukine garanciju prava na abortus, borbu za autonomiju ženskog tela stavlja u centar buduće političke borbe.

Globalni napad na reproduktivna prava žena koji je svoju kulminaciju dostigao u nedavnoj odluci Vrhovnog suda SAD da ukine garanciju prava na abortus, borbu za autonomiju ženskog tela stavlja u centar buduće političke borbe.

penzioneri igraju domine, insert iz filma

Kako najstariji vide svoje mesto u političkom životu Srbije pogledajte u serijalu „Zrela Srbija“

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA objavio je kratki dokumentarni serijal „Zrela Srbija“ kojim se bori protiv predrasude da su najstariji građani politički jedinstvena skupina i poziva na temeljnije razumevanje njihovih života i stavova.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA objavio je kratki dokumentarni serijal „Zrela Srbija“ kojim se bori protiv predrasude da su najstariji građani politički jedinstvena skupina i poziva na temeljnije razumevanje njihovih života i stavova.

„Slaughter” festival horora i hevi metala: korak ka decentralizaciji kulture u Srbiji

U varošici Doljevac pored Niša u prvim danima jula održan je festival horor filma i hevi metala – „Slaughter”. Tokom festivala posetioci su mogli da vide dvadeset umetničkih horor filmova i čuju deset autorskih i dva tribjut benda iz Srbije i regiona, a najbolji film i bend su nagrađeni „Zlatnom macolom”.

U varošici Doljevac pored Niša u prvim danima jula održan je festival horor filma i hevi metala – „Slaughter”. Tokom festivala posetioci su mogli da vide dvadeset umetničkih horor filmova i čuju deset autorskih i dva tribjut benda iz Srbije i regiona, a najbolji film i bend su nagrađeni „Zlatnom macolom”.

higijenski proizvodi

Roze porez – ružičaste naočare ekonomske nejednakosti

Ekonomska (ne)ravnopravnost se ne svodi na pitanje „Koliko vredi ženski rad?“ već podrazumeva i pitanje „Koliko košta biti žena?“. Dok se jaz u platama stidljivo penje na lestvicama političkih agendi međunarodnih organizacija i vlada širom sveta, roze porez ostaje u seni ekstatičnih reklama i obećanja sa bilborda.

Ekonomska (ne)ravnopravnost se ne svodi na pitanje „Koliko vredi ženski rad?“ već podrazumeva i pitanje „Koliko košta biti žena?“. Dok se jaz u platama stidljivo penje na lestvicama političkih agendi međunarodnih organizacija i vlada širom sveta, roze porez ostaje u seni ekstatičnih reklama i obećanja sa bilborda.

Za nasilnike i nasilničko ponašanje koje se toleriše ne sme da bude prostora u medijima, a pogotovo ne u udarnim terminima

U nastojanju da saznamo kakve posledice nesankcionisanje nasilja nad učesnicama rijalitija ,,Zadruga“ ima za žene koje trpe nasilje, ali i za društvo u celini, obratili smo se ekspertkinjama u oblasti medija, roda i rodno-zasnovanog nasilja, Sanji Pavlović i Hristini Cvetinčanin Knežević.

U nastojanju da saznamo kakve posledice nesankcionisanje nasilja nad učesnicama rijalitija ,,Zadruga“ ima za žene koje trpe nasilje, ali i za društvo u celini, obratili smo se ekspertkinjama u oblasti medija, roda i rodno-zasnovanog nasilja, Sanji Pavlović i Hristini Cvetinčanin Knežević.

Jedna od kapija Fijatove fabrike u Kragujevcu

Ishod pregovora radnika i Vučića – veće otpremnine, još jedna fabrika manje i slabiji sindikati?

Isplata otpremnina radnicima Fijata koji su se odlučili da napuste fabriku je i zvanično počela iako još uvek nije došlo do najavljivanog konačnog potpisivanja sporazuma između Vlade kao suvlasnika fabrike i sindikata i radnika. Iako su radnici zadovoljni postignutim dogovorima, sami pregovori i njihov ishod su ostavili mnoga pitanja i nedoumice.

Isplata otpremnina radnicima Fijata koji su se odlučili da napuste fabriku je i zvanično počela iako još uvek nije došlo do najavljivanog konačnog potpisivanja sporazuma između Vlade kao suvlasnika fabrike i sindikata i radnika. Iako su radnici zadovoljni postignutim dogovorima, sami pregovori i njihov ishod su ostavili mnoga pitanja i nedoumice.

Termoelektrane u zemlji i okruženju u atmosferu izbacuju pet puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog

Najnoviji izveštaj organizacije Bankwatch pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana ne uspevaju da usklade emisije štetnih materija iz termoelektrana sa Nacionalnim planovima za smanjenje emisija.

Najnoviji izveštaj organizacije Bankwatch pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana ne uspevaju da usklade emisije štetnih materija iz termoelektrana sa Nacionalnim planovima za smanjenje emisija

Bez krova nad glavom: politike stanovanja u ratno doba

Donosimo vam četvrtu iz serije analiza u produkciji Istočnoevropske leve medijske mreže (ELMO), čija je Mašina članica, o stambenoj krizi i pokretima u srednjoj i istočnoj Evropi tokom neoliberalne transformacije ovih prostora.

Donosimo vam treću iz serije analiza u produkciji Istočnoevropske leve medijske mreže (ELMO), čija je Mašina članica, o stambenoj krizi i pokretima u srednjoj i istočnoj Evropi tokom neoliberalne transformacije ovih prostora.

Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim: 20. Bijenale umetnosti u Pančevu

Dvadeseto po redu Bijenale umetnosti u Pančevu koje ovom prilikom nosi metaforičan i naizgled kontradiktoran naslov „rafinerijamanastir“ nudi tezu da svi trenutno proživljavamo velike društvene, političke i kulturne transformacije izazvane ubraznim razvojem digitalnog kapitalizma.

Dvadeseto po redu Bijenale umetnosti u Pančevu koje ovom prilikom nosi metaforičan i naizgled kontradiktoran naslov „rafinerijamanastir“ nudi tezu da svi trenutno proživljavamo velike društvene, političke i kulturne transformacije izazvane ubraznim razvojem digitalnog kapitalizma.

Otpor otimanju stambenog prostora u Klužu, Silicijumskoj dolini Istočne Evrope

Donosimo vam treću iz serije analiza u produkciji Istočnoevropske leve medijske mreže (ELMO), čija je Mašina članica, o stambenoj krizi i pokretima u srednjoj i istočnoj Evropi tokom neoliberalne transformacije ovih prostora.

Donosimo vam treću iz serije analiza u produkciji Istočnoevropske leve medijske mreže (ELMO), čija je Mašina članica, o stambenoj krizi i pokretima u srednjoj i istočnoj Evropi tokom neoliberalne transformacije ovih prostora.

Fijat u Srbiji – Mi smo ono što država subvencioniše

Mesec dana od kada su otpočeli pregovori radnika Fijata i predstavnika kompanije i Vlade rešenje za probleme koji nastaju odlukom menadžmenta da na dve godine prekine proizvodnju se ne nazire. Radnici nastavljaju sa protestima čekajući pisane garancije za ispunjenje njihovih zahteva. U tekstu Gorana Radlovačkog donosimo vam kraću istoriju poslovanja Fijata u Kragujevcu – ko je koliko uložio i šta je ko dobio.

Mesec dana od kada su otpočeli pregovori radnika Fijata i predstavnika kompanije i Vlade rešenje za probleme koji nastaju odlukom menadžmenta da na dve godine prekine proizvodnju se ne nazire. Radnici nastavljaju sa protestima čekajući pisane garancije za ispunjenje njihovih zahteva. U tekstu Gorana Radlovačkog donosimo vam kraću istoriju poslovanja Fijata u Kragujevcu – ko je koliko uložio i šta je ko dobio.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs