Promenjen pravac vetra tada je usmerio dim i zagađenje ka gradu, pa su Kraljevčani dobili upozorenja gradskog Odseka za životnu sredinu da ne provetravaju domove i kraće borave na otvorenom, posebno ako su hronični bolesnici.
Kulagića ada je gradska nesanitarna deponija koja se prostire na površini od 25 ha i na nju se svakodnevno odloži i do 135 tona otpada. Ovo smetlište postoji 56 godina i njime upravlja JKP „Čistoća“. Deponija često gori, a požari brzo i ozbiljno zagađuju vazduh u celom Kraljevu.
Ova deponija je zato čest razlog za proteste Kraljevčana, ali i za samoorganizovanje i angažovanje zajednice da se ovaj problem – do izgradnje sanitarnih deponija – drži pod kontrolom.
„Ove godine Kulagića ada nije gorela, ali je bio požar u fabrici koja se bavi preradom i reciklažom otpada, koja je u blizini. Bilo je po obodima deponije nekoliko požara jer su ljudi palili gumene žice da bi iz njih izvukli bakar. To su bili mali požari, ali kad gori guma, jako je opasno, jer se u vazduh oslobađaju kancerogene čestice“, kaže Zoran Nikolić iz Kraljevačkog razvojnog centra (KRC).
To je lokalna organizacija koja okuplja stručnjake za ekologiju, ekonomiju i upravljanje i koja je za desetak godina rada u gradu i okolini sprovela niz projekata iz zaštite životne sredine i upravljanja prirodnim resursima.
Više novca iz budžeta za nasipanje deponje – na inicijativu građana
Prošle godine su uspeli da se izbore za promenu u budžetu Grada Kraljeva kojom su uvećana sredstva za održavanje deponije Kulagića ada. Redovno prekrivanje otpada zemljom ili drugim inertnim materijalom jedna je od mera kojima se smanjuju rizik od požara i drugi štetni uticaji nesanitarnih deponija. Na inicijativu i obrazloženje Kraljevačkog razvojnog centra Grad Kraljevo je uvećao budžetsku stavku namenjenu za ovaj posao. Umesto 15, za taj zadatak je odvojeno 19 miliona dinara.
„Preduzeće koje je za taj posao angažovano ima obavezu da nasipa telo deponije inertnim materijalima, kao što su pesak ili zemljište. A mi proveravamo da li se i kako se taj posao obavlja. Jednom nedeljno obilazimo i fotografišemo deponiju i tako pravimo i pisanu i foto-dokumentaciju“, kaže Nikolić.
Problem je što je preduzeće ugovor sa Gradom sklopilo tek u maju, pa taj posao radi svega nekoliko poslednjih meseci. KRC ima primedbe i na količinu materijala koji se nanosi na deponiju, kao i na metodologiju rada, ali se – ipak radi. I deponija nije gorela ovog leta.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji ima 12 sanitarnih i najmanje 127 nesanitarnih smetlišta, među kojima je i ovo kraljevačko. Predviđeno je da budu sanirana i zatvorena, ali tek kada budu izgrađene nove regionalne deponije koje mogu da prihvate otpad koji one sakupljaju i da njime ispravno upravljaju. Dok se to ne desi, skupljaju milione tona otpada i predstavljaju ekološke crne tačke ravnomerno raspoređene po zemlji.
Samo na 43 nesanitarne deponije redovno se, a na 53 delimično, na otpad nanosi tzv. inertni materijal koji treba da smanji štetan uticaj deponije na životnu sredinu. Kraljevačka deponija je jedna od onih na koje se zemljište ipak redovno nanosi.
„Mi nismo zamena za institucije, ali imamo znanje, živimo ovde, pogođeni smo na isti način kao svi, znamo kako funkcioniše upravljanje otpadom i možemo da budemo dobar partner institucijama“, kaže Nikolić.
Ovih dana se njihova uloga u traženju dobrog rešenja za otpad, zajedno sa gradskim vlastima, nastavlja. U planu je sastanak sa gradskim čelnicima i predstavnicima javnih preduzeća na kom će se govoriti o tome da Kraljevački razvojni centar izradi projektni zadatak za izradu Lokalnog plana za upravljanje otpadom. Kraljevo ovaj plan nema od 2022. godine, ranije raspisana javna nabavka je propala i ova zakonska obaveza je ostala neispunjena.
Za sada znamo da deponija u Kraljevu ima i svog građanskog čuvara.
Za kampanju javnog zagovaranja koja je rezultirala promenom gradskog budžeta, Kraljevački razvojni centar dobio je finansijsku i drugu podršku EU Resurs centra za civilno društvo, najveće nacionalne platforme za podršku organizacijama civilnog društva.
„Politika odozdo“ je serijal tekstova o građanima koji se organizuju da bi uticali na odluke, propise i prakse koje oblikuju njihov svakodnevni život. Serijal, koji je nastao uz medijsku podršku portala Mašina, sprovodi EU Resurs centar za civilno društvo, koji vodi Beogradska otvorena škola, a podržava Delegacija EU u Srbiji.
EU resurs centar za civilno društvo u Srbiji
